KAKVA TO DEVOJČICA ČUČI U TEBI
Kakva to devojčica u tebi čuči
usnice zna da napući
svojim devojačkim osećanjima te muči
I ne zna, možda i ne želi
ništa od prohujalog života
od tebe da nauči…
Upravlja tvojim emocijama
ne da ti da vidiš stvari realno
tera te često,
u neobičnim okolnostima,
da postupaš iracionalno…
I ne zna, dok godine odlaze
najlepše stvari tek dolaze,
i da još uvek postoji
čovek spreman da te teši
kad je najteže
i razveseli kad
srce želi da se opusti
a duša raspusti…
Zrela si žena
još uvek života puna
sa velikom ljubavi u srcu
iskustvima burnog života prepuna
a ipak usamljena
ponekad zbog problema
i ljudskih pakosti
emocija hladnih,
duše i tela slomljena…
Zar treba da tvojim odlukama
odlučuje devojčica
neiskusna, iskrena
i iluzijama sigurnog dečijeg
života omamljena,
kojoj nikad niko
slomio srce nije
i koje još uvek srećno bije…
Da, ona veruje u ljubav,
okružuje te žutom bojom
i anđelima
voli mačke
veruje u čistu dušu
čuva te od opasnosti
brani tvoje strahove…
i zbog toga,
dečačić u meni
želeo bi da je upozna
da joj se svidi
da joj bespuće nežnosti ponudi
i pomogne da propupa,
da se iz svog devojačkog sna probudi…
Setih se da sam,
u vremenu nekom,
zanesen setnim pogledom
i mirisom zajedničkog zagrljaja,
pokušao dohvatiti zanos
srasti uz telo tvoje…
Sada dlanovima svojim
sakupljam maštu
i pokušavam zaustaviti treperenje srca
dozvoljavam sećanjima da me uzbude
i da misli polude…