MARKO GUDURIĆ I LUKA DONČIĆ
Dva ekstra talentovana mlada košarkaša, srpski košarkaš Marko Gudurić i Luka Dončić slovenačko čudo od deteta i njihov pristup igri – dva različita karaktera
Oni su košarkaši koji kada izadju na teren treba da „čine razliku na terenu“ kako bi rekao selektor naše košarkaške reprezentacije Aleksandar Djordjević. Jer, kako je Sale Nacionale jednom prilikom u privatno razgovoru rekao: „Problem svih reprezentacija sa onom našom slavnom generacijom (Djordjević, Divac, Danilović, Paspalj, Savić) je bio što mi kada izadjemo na teren, svako od nas iz petorke je pravio razliku na terenu, suparnički treneri nisu znali kako da postave igru prema nama, svako od nas igrača je bio sposoban da reši utakmicu.“ To je bila snaga naše zlatne generacije košarkaša.
Od sadašnje generacije srpskih košarkaša igrači koji čine razliku na terenu su Bogdanović, Teodosić i možda u zadnje vreme tek Jokić. Blizu tome ali ne i uvek pouzdani košgejteri koji prave razliku na terenu su i Bjelica i Nedović. Ostali nisu ni blizu tome da budu stalno ključni igrači. Zato se nacija nadala da to može da postane Marko Gudurić, tim pre što je on Zvezda u usponu. Zapravo, na prvom mestu u izboru za najboljeg igrača do 22 godine je Luka Dončić a Marko Gudurić je treći u Evropi, što mnogo znači.
Marko Gudurić je veliki talenat srpske košarke, potpisao je značajan ugovor u Turskoj za prvaka Evrope Fenerbahče i nadam se da će njegov budući trener Željko Obradović od njega uspeti da napravi svetskog igrača. Popularni Žoc zna da bude surov trener, od nekoga da izvuče najbolje ali i nekoga neposlušnog da igrački sahrani držeći ga na klupi. Marko Gudurić toga još nije svestan, tim pre što Marko svoj talenat i ozbiljnost u igri, pre svega mislim na nastup u reprezentaciji na EP 2017-e još nije pokazao, ma koliko se cela nacija nadala da on može biti neki naš skriveni džoker. Nije bio u petorci, bio je debitant u reprezentaciji ali ipako smo se potajno nadali da će Marko svojim trojkama i prodorima da reprezentaciji donese efikasnost u napadu, da će nekako da eksplodira na terenu. Publika i novinari su molili selektora da Marko Gudurić igra.
Medjutim, naš mladi Marko Gudurić nije iskoristio šanse koje su mu davane, a u u zadnje dve najvažnije utakmice je pokazao da je nezreo kao igrač za velike utakmice, dekoncentrisan i jednostavno naivan za velike predstave. Gubljenje lopte, tehničke greške kad se lomi rezultat, to nisu odlike zrelog igrača. Ponaša se klinački i pomalo neodgovorno, ima se utisak kao da utakmici prilazi kao zezanju. Želi da bude šoumen. I zato odigra neuračunljivo i napravi glupe poteze kad je najosetljivije. A ima 22 godine i već bi trebalo da bude nosilac igre naše reprezentacije.
I meni je jako žao što nije uspeo da podigne svoj talenat na viši nivo. Doduše, nije jedini, ima kod nas dosta takvih igrača. I možda nije imao ni mogućnosti, jer ni u matičnom klubu nije imao veliku minutažu i u postavci igre nije bio klučan igrač a igrači se stvaraju kroz igru a ne na klupi. Ta takmičarska izbrušenost mu očigledno nedostaje.
S druge strane slovenac Luka Dončić je sve ono što Marko na prvi pogled nije. Ozbiljan, posvećen, koncentrisan. I već sada svetska klasa, iako je 4 godine mladji od Marka, ima tek 18 godina, ali se na terenu ponaša kao da ima 28 godina. Igra sa lakoćom i pametno. Medjutim, za razliku od Marka na klupi, Luka je bio na terenu, i to na najtežim košarkaškim terenima Evrope. A to čini razliku da li će neko biti veliki igrač ili samo veliki talenata.
Prošle sezone sam Luku gledao u prvom timu Reala i nisam mogao prvo da shvatim kako trener Reala daje toliku minutažu, slobodu u igri i odgovornost jednom klincu od 17 godina a onda sam iz utakmice u utakmicu gledao kako Luka raste kao igrač, igra velemajstorski – pametno, vešto, promišljeno, fizički snažno. Tačno se vidi da to slovenačko dete ima fantastične radne navike i da ozbiljno pristupa košarci.
Kod našeg Marka Gudurića se to još ne vidi, na žalost. Njegova fizička sprema nije napredovala, njegovo telo ne dobija na snazi. Uz to, na psihičkom planu, Marko Gudurić voli da proslavlja svaki svoj koš kao da je to malo remek delo, da se okreće klupi, navijačima, da gestikulira, da pokazuje grb na dresu, da doteruje frizuru, da se nonšalantno gega kao glavni šerif u kraju, da se lupa po glavi kao malo dete kad napravi nevidjenu glupost na terenu. Dečko se izgleda pre svega dosta bavi sobom kao suštinom igre na terenu a ne napredovanjem u košarci :-)
Luka Dončić s druge strane igra svom snagom srca svog, raduje se kad uradi nešto vanredno, ali ne napušta mislima igru a ni tim. Momak se bavi košarkom. Vidi se fokusiranost i posvećenost. Vidi se njegova stalna težnja da bude bolji. Zato ga i uporedjuju sa Draženom Petrovićem, koji je imao iste takve spartanske navike.
A obojica, i Marko Gudurić i Luka Dončić su sličnih košarkaških profila, oba približne visine oko 2 metra i na sličnim pozicijama u timu igraju. I od obojice njihove nacije očekuju najviše i da budu igrači koji prave razliku na terenu.
Naš Marko Gudurić može da postane istinski svetski igrač, samo ako se uozbilji i promeni svoj karakter i pristup igri. I ako ga treneri poguraju. Njegov transfer u Fenerbahče može biti dvosekli mač, Željko Obradović ga može vinuti u evropske visine kao što je to uradio sa Bogdanovićem i Kalinićem, ako dečko bude slušao i radio, a može se i izgubiti i ostati večiti talenat i nedoradjen igrač. A Luka Dončić je već sada svetski igrač, dovoljno je ozbiljan, temeljan i posvećen košarci.
Verovatno naš Marko Gudurić kao košarkaš ne može da dostigne te perfomanse koje Luka Dončić ima, jer mladi slovenac je all round igrač za razliku od Gudurića. Luka Dončić u odnosu na Gudurića bolje vodi loptu, ima bolje postavljanje u igri, košarkašku inteligenciju, odličnu intuciju za skok, fizičku jačinu u duel igri, izraženiji prodornost, dodavanje, agilnost ali zato Marko Gudurić ima svoj vanserisjki šut, kreativnost u igri, lucidna dodavanja, brze ruke da preseče loptu. Pa ipak, Marko Gudurić mora da se kao košarkaš nadogradi pre svega koncentracijom na igru i boljim radnim navikama, kao i onim najbitnijim – mišlju da izlaziš na teren da pobedi tvoj tim a ne da budeš maneken devojčicama u publici :-)
Za kraj pogledajmo šta je Luka Dončić kao klinac od 17 godina radio u dresu Reala ove i prošle godine.
P.S. Čestitke košarkaškoj reprezentaciji Slovenije na osvojenoj zlatnoj medalji u košarci na Evropskom prvenstvu 2017 u Itanbulu. Zasluženo su osvojili zlato. Čestitke i našim momcima i selektoru Djordjeviću, oduševili su pristupom igri, borbenošću i krajnjim rezultatom. Srebro sija kao zlato.
Zlatko Šćepanović