ZVUČE SMEŠNO, ALI…
Strahovi od stanja na računu, rijalitija ili čuvanja podataka nisu mogli ni da se pretpostave u nekom prošlom vremenu. To su moderne fobije, koje nas prate u korak sa svim što nam savremene okolnosti donose.
Tim Lihoreu je napisao knjigu o modernim fobijama, nakon što je pretražujući literaturu shvatio da ima novu fobiju. Mesec dana je skupljao informacije i pisao priručnik ‚‚Moderne fobije – litanija savremenih strahova“, jer smatra da fobije, koje bi nekima bile smešne, nisu društveno prepoznate, a ljude koji ih imaju, ostavljaju u stanju potpune onesposobljenosti.
Strah od golotinje, strah od bankomata, strah od rijalitija… Danas ima više fobija nego ikad, i treba ih shvatiti ozbiljno, jer ma koliko da deluju smešno, uopšte nisu.
1. Perdetofobija – strah od ne čuvanja podataka
Ovo je strah da na računaru niste sačuvali ono što ste radili. Obično se manifestuje kratkotrajnim napadima panike i mahnitim trenutkom stiskanja tastera nakon kog sledi erupcija sreće i olakšanja da dokument na kom ste proveli dane nije nepovratno nestao.
– Međutim, život perdetofobima kao da ne dopušta tako srećne krajeve. Perdetofob živi u konstantnom strahu da će mu niz informacijsku reku otploviti ne samo arhiva elektronske pošte… već i delo njegovog života – piše Lihoreu.
2. Akrafobija – strah od stanja na računu
Kraj meseca i bankomat ne daju dobar rezultat, a ako imate strah od toga šta vas čeka na bankomatu pri kraju meseca, onda definitivno patite od akrafobije. Lihoreu smatra da se ova fobija uglavnom razvija tokom studentskih dana, a ako se bolest prenese u sledeći deo života, posledice bi mogle biti jako okrutne.
Jedini lek za akrafobe je da paze na svoju potrošnju, što je za akrafobe jednako beleženju broja udaha koji učine na dnevnoj ili mesečnoj bazi. Navodno je milioner Aga Sahga, vlasnik trkačkih konja s imenima ‚‚Nedovoljno sredstva“ i ‚‚Obratite se banci“, popriličan akrafob.
3. Kalvofobija – strah od ćelavljenja
Skoro svaki muškarac strahuje od gubitka kose, bar malo.
– Mnogi kalvofobi su protraćili godine posećujući frizere i izgovarajući reči: ‚‚Treba samo malo podšišati“, pre nego su se pomirili sa svojim stanjem.
Često od frizera traže da im daju njihovu ošišanu kosu, navodno kao podsetnik, ali zapravo se nadaju da će ih dati na kriogeno zamrzavanje u slučaju da takva tehnologija bude ikad dostupna u primarnoj zdravstvenoj zaštiti – piše autor.
– Postoje dva rešenja: omiljeno začešljavanje kose s jednog kraja glave na drugi ili brijanje na ćelavo – naglašava autor.
4. Ceterinfanofobija – strah od tuđe dece
– Ovaj povremeni strah napada sve nivoe društva: samce, oženjene, one bez dece, one sa decom – piše Lihoreu.
Ceterinfanofobija je strah od dece, ne svoje, napominje autor, jer sopstvena deca su savršena, već od tuđe dece. Ali i vaša deca su drugima tuđa deca, ali vaša deca su živahna, dok su tuđa nepristojna, i tu dolazi do podvojenosti osoba koje pate od ceterinfanofobije.
Ljudi oboleli od ove fobije mogu se prepoznati po ukočenom osmehu, koji nose poput oklopa, dok ih ‚‚napada“ neki sedmogodišnjak.
5. Abemorafobija – strah da ćete promašiti stanicu
Ovo je fobija od propuštanja stanice, a većina doktora su je stavili u isti koš s akupunkturom i glumom u ‚‚Uvodu u anatomiju“, smatrajući je smešnom i nebitnom. Lihoreu kaže da je ovo kratkotrajna fobija koja se pojavljuje za vreme putovanja, a manifestuje se neprijatnošću u želudcu i povremenim paničnim skokovima prema izlazu na stanici.
Mnogo češća je noćna abemorafobija koja pogađa već izmorene putnike na kasnim noćnim vožnjama koji žele da što pre dođu kući i legnu u krevet.
Manifestuje se na način da čovek s panikom poseže za svojim stvarima i kreće prema vratima pri svakom ulasku na stanicu, bez obzira da li je to njegova stanica ili nije.
6. Magnufraterfobija – strah od ‚‚Big Brothera“
Magnufraterfobija je doslovno ‚‚sstrah od Velikog brata“. Jedan od najčešćih prijateljskih strahova za koji lekari veruju da služi da održi mozak aktivnim, piše autor.
Lečenje ove fobije je lako i često ume da preraste u potpuno suprotno ponašanje – bivši bolesnici mogu bez odmora u nedogled da gledaju ‚‚reality“ televiziju.
7. Oficinofobija – strah od posla
Od ove fobije pati naveći broj ljudi, a neki od nje pate i čitav život.
– Strah od posla se pojavljuje često, a prema jednom britanskom istraživanju, ogroman deo ljudi koji igra lutriju su zapravo oficinofobi. Njihov strah su im obično dijagnostifikovali roditelji ili prijatelji, a najpoznatiji simptom bolesti je ležanje u krevetu do popodnevnih sati – tokom nedelje – piše autor.
8. Lanksofobija – strah od merenja
– Neki to nikad ne rade, a drugi to učine tu i tamo. Ipak, danas se većina ljudi često meri. Lanksofobi se mogu prepoznati po specifičnom načinu kretanja – baletskim korakom dopužu do vage s jednim isturenim nožnim palcem i lagano je gurnu dole- gore – objašnjava Lihoreu.
– Kad su se jednom ukrcali (na vagu) došunjaju se do samih rubova ili se nagnu što je više moguće sa strane, a da ne padnu, a sve to u istinskom strahu od toga šta bi vaga mogla pokazati – nastavlja autor.
9. Amipartofobija – strah da će im neko uzeti prijatelje
Amipartofobija je fobija od deljenja prijatelja s drugima. Manifestuje se fizičkim grčem kada ljudi spominju njegovog prijatelja, a nisu mu uopšte bliski, prema njegovoj proceni.
Neki lekari savetuju organizovanje druženja na kojima bi svoje ‚‚prijatelje“ držali što bliže sebi.
10. Nudofobija – strah od svog golog tela
Strah od golotinje pacijente svakodnevno tera da se presvlače u mraku, više vole da idu prvi u krevet i uvek se kupaju u pjnušavoj kupki s mehurićima, kako im se ništa od tela ne bi videlo.
Nudofobija je najprisutnija među sredovečnim muškarcima koji treniraju neki sport. Njima je odlazak pod tuš u svlačionici jednak traumi.
Izvor: 24sata.hr