HUMANOST NA DELU
Student završne godine kragujevačkog Ekonomskog fakulteta Ljubiša Šljivić ima samo 24 godine, ali je uspeo da ispuni svoj san i napravi podvig koji je malo ko od njegovih vršnjaka načinio.
Ljubiša je obišao Evropu biciklom, stigao do Barselone, i sve vreme usput sakupljao novac za humanitarne svrhe, iako je i sam prošao težak životni put od dečaka iz izbegličke kolone u “Oluji” do toga da živi sa roditeljima koji nisu zaposleni.
Avantura u koju se upustio ovaj momak, na polovnom kineskom biciklu, provela ga je kroz osam zemalja. Prešao je 3.000 kilometara za 27 dana. Video 500 varošica, gradova, metropola. I oslabio je skoro 10 kilograma, iako je inače mršav. Ljubiša se tako uključio u akciju koju je pokrenula Snežana Radojičić, spisateljica koja putuje oko sveta takođe na biciklu. Snežana je htela da vozi do Pamira za baku Živanu, ali su je omeli zdravstveni problemi. Ljubiša je pak uspeo u svojoj nameri.
– Baka Živana Đolović iz sela Gornje Dobrinje kod Požege živi sa dvoje unučića. Žive teško i sakupljali smo novac za kuću… Treba joj 4.000 evra… Nisam se pripremao za put. Ne mogu reći da nije bilo teško. Već mi je na prvom brdu na Zlatiboru pripalo teško. Kroz Bosnu je bilo strašno, zbog terena i tunela. Kotrljao sam brdovitim predelima Bosne, od Andrićevog Višegrada do Trebinja, pa redom, obalom Jadranskog mora, od tvrđave u Dubrovniku, preko Šibenika, Zadra, Rijeke i kišovite Slovenije. Tu mi je bilo najteže, bio sam mokar, i umalo me nije udario grom. Bilo je bolje kada sam došao do Trsta. Uslovi za bicikliste su tamo nestvarni, posebni tuneli, pažljivi vozači – priča Ljubiša Šljivić.
Humani mladić je prebrodio velika iskušenja. Sve vreme puta jeo je samo tunjevinu. Samo tri noći je prenoćio u krevetu. Ostalo vreme je spavao gde je stigao – na parkinzima, klupama, čak i u kontejneru za kartona. Voda mu je bila veliki problem, jer se svuda kupuje.
– Gde god sam došao, slikao sam se sa natpisom “za baku Živanu” i slao na sajt, pa su ljudi u fond uplaćivali novac. U Veneciji sam se jedva provukao da ne platim kaznu od 500 evra jer nisam znao da je tamo zabranjeno da se vozi bicikl. Uz dosta muke, vetra i oblaka, putovao sam duž bogatih vinograda, potom četinarskih šuma, Provansom, video sam polja lavande. Kada sam ugledao tablu sa natpisom Španija, laknulo mi je. Putovao sam osam dana duže nego što je planirano, ali sam uspeo da dođem do Barselone, grada u kom sam najviše uživao. Prijatni ljudi, puno turista, uređene staze za bicikle. Posle napornog puta i odmora u Barseloni, vratio sam se kući u Srbiju, ali ne biciklom. Nije bilo lako, ali je zadovoljstvo veće od svakog napora – priča Ljubiša.
Video rodno selo koje je napustio u “Oluji”
U Srbiju je Ljubiša Šljivić došao 1995. godine iz rodne Krajine u izbegličkoj koloni. Selo Donje Biljane kod Benkovca, koje je napustio kao dete, video je ponovo tek ove godine, a od kuće mu nije ostalo ništa. Selo je, kako kaže, ostalo pusto. Ljubiša je u Srbiju došao sa majkom, ocem i sestrom. Roditelji mu nisu zaposleni, a sestra mu je u Grčkoj. Težak život ga nije omeo da ne postane čovek velikog srca – baku za koju je sakupljao pomoć nikada u životu nije upoznao. Ali njene muke za koje je čuo bile su dovoljan povod za put do Barselone.
Izvor: Blic.rs