SMRTONOSNA OPASNOST
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenila je da preko 5.400 ljudi u Srbiji svake godine prerano premine zbog zagađenja vazduha. Osim u Beogradu, najveća zagađenja izmerena su još u Užicu i Valjevu.
Šefica SZO Evropskog centra u Bonu za životnu sedinu i zdravlje Elizabeta Paunović rekla je da su analize pokazale tačno stanje po opštinama, gde su crne tačke i koje aktivnosti treba preduzeti da bi se problem rešio.
Na okruglom stolu o životnoj sredini u Beogradu, Paunović je istakla da u rešavanje problema zagađenosti vazduha treba da se uključe sve nadležne institucije, ali i lokalne samouprave jer je, kako je naglasila, međuresorska saradnja jedini način da se stanje u toj oblasti popravi.
Stručni saradnik Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ Uroš Rakić, koji je godinu dana radio na analizi uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi u periodu od 2010. do 2015. godine, uz pomoć najsevremenijeg softvera SZO, ističe da su podaci potvrdili da povećana količina emisije štetnih supstanci u vazduhu direktno utiče na povećanu smrtnost građana.
Najzagađeniji gradovi
Kako je precizirao, urađena su istraživanja o uticaju na zdravlje azot dioksida (NO2) i ozona (O3), a u 11 gradova urađena je i analiza koliko emisija suspendovanih čestica (PM10) u vazduhu utiče na zdravlje.
– Ukoliko bi zagađenje tim česticama smanjili za 10 mikrograma po metru kubnom broj smrtnih slučajeva bi se prepolovio – kazao je Rakić i naveo da su analize pokazale najveća zagađenja izmerena u Beogradu, Užicu i Valjevu.
Istraživanje je pokazalo i da problem predstavlja neadekvatno staranje o automatskim mernim stanicama koje mere kvalitet vazduha, zbog čega pojedine nisu radile i više godina.
Za održavanje 45 mernih stanica godišnje je potrebno oko pola miliona evra, a na današnjem skupu iz Agencije za zaštitu životne sredine najavili su da su sredstva obezbeđena.
Nacionalni korespodent Ministarstva zdravlja za životnu sredinu i zdravlje pri SZO Branislava Matić Savićević istakla je da zageđeni vazduh najviše izaziva respiratorna oboljenja, ali sve više i moždane udare i srčana oboljenja.
– SZO je sa agencijom za istraživanje raka UN 2014. potvrdila da čestično zagađenje ima kancerogena svojstva. To ne znači da je svaka praškasta materija kancerogena, ali mora se imati u vidu da se na veliki broj čestica u vazduhu lepe štetne materije – kazala je ona.
Otpadne vode veliki problem
Pomoćnik ministra za životnu sredinu Aleksandar Vesić naglasio je da pored zagađenog vazduha, Srbiji najveći problem predstavljaju neprečišćene otpadne vode iz velikih gradova.
– Samo osam odsto voda na teritoriji Srbije se prečišćava, što znači da 92 odsto kanalizacije ispuštamo u reke, a to je veoma skup problem za rešavanje – kazao je on navodeći da će Srbiju samo izgradnja infrastrukture u oblasti voda koštati više od pet milijardi evra.
Prema njegovim rečima, trenutno se rešava problem otpadnih voda u Leskovcu i Šapcu, u planu je nastavak građnje postrojenja u Beogradu, a urađena je i tehnička dokumentacija za postrojenja u Nišu i Novom Sadu i za te projekte će se tražti sredstva iz fondova EU.
Iz SZO su podsetili i da u Srbiji još uvek postoji veliki jaz u kvalitetu vodosnabdevanja urbanih i ruralnih oblasti.
Kako je istaknuto, istraživanja su pokazala da 70 odsto vodovoda u seoskim sredinama mora da se popravi.
Izvor: Beta