Cirkadijalni ritam i rad creva: Kako telesni časovnik utiče na gomilanje masti u telu?

BIOLOŠKI USLOVLJENA GOJAZNOST

Naš biološki metabolički časovnik zove se cirkadijalni ritam i on je veoma odgovoran za izazivanje određenih zdravstvenih stanja. Posebno se ističe uticaj ovog unutrašnjeg čovekovog sata na zdravlje i rad creva.

Ciklus budnosti i spavanja kod čoveka, uobličen kroz dnevno-noćnu rutinu našeg organizma, zove se cirkadijalni ritam. On tačno zna kada nam je vreme za spavanje, buđenje, jelo i ostale životne aktivnosti, koje su nezavisne od naše volje ili želje.

Nečujni „razgovor“ između naše crevne mikroflore i životne sredine direktno govori o tome kako će se masnoća skladištiti u našem organizmu, tvrde istraživači iz Medicinskog centra Sautvestern. Njihovo novo istraživanje, koje se tiče tačnosti određivanja uloge crevnih bakterija u čovekovom organizmu, pokazuje kako biološki sat i mikroflora naših creva međusobno deluju na akumulaciju telesne masti. Ovi nalazi dodatno impliciraju uticaj cirkadijalnog ritma na povećanje ili gubitak težine kod ljudi.

Dok genetika može da bude predispozicija jedne osobe da u sebi ima određene vrste bakterija, faktori okruženja koji su u potpunosti van bilo čije kontrole, igraju jaču ulogu u tome da li će neka osoba biti nedovoljne ili prekomerne težine.

“Postoje akumulativni dokazi da nam određene bakterije koje žive u našim crevima predodređuju da dobijamo težinu, naročito kada konzumiramo preterano masnu i slatku hranu”, objašnjava glavni autor ove studije dr Juhao Vang.

Doktor Vang ističe da naša crevna mikroflora uspostavlja vezu sa našim cirkadijalnim ritmom kako bi utvrdila koliko je masti potrebno telu da je sačuva. U suštini, naše telo se stalno prilagođava promeni onih stilova života za koje smatra da su presudni za preživljavanje.

Vang je zajedno sa koleginicom dr Lorom Huper posmatrao nekoliko miševa različitih crevnih profila. Oni kojima je nedostajao određeni transkripcijski faktor zvani NFIL3 bili su u stanju da održavaju svoju težinu bolje od miševa koji su u sebi imali bakterije. Istraživači su uvideli da je cirkadijalni ritam svakog od miševa “razgovarao” sa svojom crevnom mikroflorom, određujući da li će NFIL3 biti proizveden ili ne. Ustanovljeno je da su oni miševi kojima je falio faktor NFIL3 bili u stanju da težinu održavaju zdravom čak i kada su bili na visokomasnom režimu ishrane.

Zaključili su da ono što je uticalo na ovakav ishod je cirkadijalni ritam organizma. To je naš sopstveni unutrašnji sistem koji oseća smenjivanje ciklusa dana i noći i koji uključuje i isključuje metabolizam po potrebi. Crevne bakterije, čak i onda kada nisu direktno izložene svetlosti, mogu da razaznaju svetlosne signale iz nervnog sistema kako bi regulisali ekspresiju gena.

“Dakle, ono što svako od nas u sebi ima je stvarno fascinantan sistem u kome se javljaju dva signala iz okruženja – crevne bakterije sa dnevnim i noćnim menama i zajedničko delovanje u crevima kako bi bilo regulisano koliko masti dovoljno treba uzeti iz hrane da bi se očuvale u telu. To bi takođe moglo da pomogne u objašnjenju zbog čega ljudi koji rade tokom noći, kada se ometa njihov cirkadijalni ritam, imaju veće stope javljanja metaboličkih bolesti kao što su gojaznost, dijabetes ili kardiovaskularna oboljenja”, napominje doktorka Huper.

U većini slučajeva, gojaznost je samoizazvana. Postoje osobe koje imaju genetski poremećaj ili su takvog zdravstvenog stanja da ono doprinosi prekomernom povećanju telesne težine. Međutim, lekari primećuju da su loše navike u ishrani zajedno sa sedentarnim (sedećim) životnim stilom dva najveća razloga zbog kojih su ljudi umereno ili preterano gojazni.

Nažalost, ovakve loše životne navike kreiraju i uticaj na to kakve bakterije u crevima ima svako od nas. Istraživači sada razmatraju mogućnost promene mikroflore creva kako bi se podstakla dugotrajna kontrola telesne težine. Kao što se vidi u ovom novom istraživanju, profil crevnih bakterija može uticati na način na koji skladištimo masti. Međutim, postoje i podaci koji ukazuju na to da bakterije iz creva mogu uticati na metabolizam i njegovo narušavanje. Najjednostavniji primer toga je prekomerna upotreba antibiotika koja ljude čini gojaznim, usput im uništavajući crevnu mikrofloru.

Brojne druge studije dodatno su zaključile da bakterije našeg crevnog sistema mogu uticati i na neka druga polja čovekovog zdravlja. Zato, na primer, osobama sa poremećajima raspoloženja kao što su depresija ili anksioznost, lekari sve češće kao terapiju propisuju više magnezijuma i vitamina B, što znači da njihovo lečenje najpre kreće od ishrane.