MEDICINSKI NAPREDAK
Jedan tridesetpetogodišnjak je 15 godina proveo u komi usled posledica saobraćajnog udesa. Iako otpisan kao slučaj, ovom muškarcu naučnici su propuštali električne impulse niske snage, posle čega je došlo do neočekivanog pomaka.
Imao je 20 godina kada je 2002. stradao u saobraćajnoj nesreći. Tokom godina posle nesrećnog događaja ležao je kao otpisan slučaj u vegetativnom stanju, apsolutno nesposoban za bilo kakvu reakciju.
Ilustracija
Pre nekoliko meseci za njegov slučaj su se zainteresovali stručnjaci Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja. Počeli su da mu puštaju električne impulse snage jednog miliampera, da bi nakon mesec dana, sad već 35-godišnjak otvorio oči.
Još je daleko od stanja pune budnosti, ali čovek koji je toliko dugo bio u takvom stanju da nije reagovao ni na šta odjednom je počeo da okreće glavu, otvara i zatvara oči kad mu se neko približi licem u lice, i sada ostavlja utisak nekoga ko je budan sve vreme dok mu neko čita.
Do toga su doveli slabi električni impulsi koji su mu puštani kroz „nervus vagus“, jedan od 12 parova moždanih nerava koji ne izlaze iz moždine nego direktno iz mozga, kroz glavu. Ovaj konkretni nerv doseže sve do probavnog sistema.
Taj nerv ima ulogu kod buđenja, regulisanja stresa, a neki prethodni eksperimenti u kojima je nadraživan pokazali su se korisnim kod ljudi sa epilepsijom i depresijom. Zbog toga su francuski naučnici isto pokušali na čoveku koji je čitavu deceniju i po u komi. I postigli su, izgleda, pun pogodak.
„Prilagođavanje i ‘popravka’ mozga mogući su i onda kad se čini da su sve nade nestale“, napisala je u svojoj izjavi doktorka Angela Sirigu. Njen je tim rezultate svog uspeha predstavio u časopisu „Current Biology“.
Pacijentov elektroencefalografski snimak (EEG) pokazao je da se u mozgu zaista nešto događa i da je počeo da funkcioniše dosta intenzivnije nego tokom prethodnih 15 godina. To je podrazumevalo i moždane teta-talase, čija aktivnost je ta koja pravi razliku između budnosti i spavanja. Naučnici su uočili da se povećala i metabolička aktivnost moždane kore, što je značilo da su nervne ćelije počele da troše više hranjivih materija.
Daleko od toga da se pacijent zaista probudio, ali se njegovo stanje sada smatra „stanjem minimalne budnosti“, što u slučajevima kakav je njegov i za najsavremeniju medicinu predstavlja skoro naučnu fantastiku.
Naučnici će, najverovatnije, nastaviti da provociraju njegov „nervus vagus“. Taj nerv funkcioniše tako što na mozak deluje izazivajući otpuštanje hormona norepinefrina, odnosno noradrenalina, hemikalije koja u mozgu između ćelija deluje kao neurotransmiter ili prenosnik nadražaja. Ideja naučnika je da bi dovoljno vešto i uporno puštanje sitnih električnih udara kroz taj nerv moglo da dovede do još nečeg zanimljivog…
Izvor: Express.hr