Patetična

Sačekaj mrak
Sačekaj pad
Lepim licem vesnika i poricanja
svečanim jezikom kičme i teške krvi
tvrdom glavom inata i obračuna

Na toj čistini
na tom domaku sebe i svega
na tom strašnom mestu
gde si oduvek bio kadar postojati
izgubićemo sve što si prezreo
i odbio da primiš
ukazaće se ružne i razgoljene
naše neizbežne pustoši
naše oskudice i teskobe
i raspoznavaće se stvari koje si uzimao

Sačekaj mrak
Sačekaj pad

Od ove noći nema uzmaka
ni izgovora
niti mogu da se okrenu leđa

Prihvati je zato takvu
i uplašen i sputan od svoje neponovljivosti
Ućutkaj i unizi
porazom koji ne priznaješ
i smiren živom radoznalošću sina
otmi sebe od granica i razlika
Onda šta će tu ova pesma
Zvezde su noćas zvezde i noć je noćas noć
Tu se disanje obnavlja
Tu niče žito i mlado šiblje
Dva vojnika bez oružja ćutke koračaju drumom
Opojni miris bilja i baruština

Ne treba pesma
Tu si dovoljan
Tu si prostrana ličnost
neshvatljivi tamni dodir i nalaženja
početak ove srdžbe
vir smiraja
i uzbudljiva svetlost zvezda.