EJ, RAVNICO
Ponesen ljubavlju
voljenom ravnicom
pored njiva,
sa hlebnom pšenicom
pored njiva suncokreta,
deteline pune cveta,
kukuruzna polja duga,
a šećerna repa svuda,
njive soje i repice
cvet, paorske uzdanice.
Srce, obuzme milina,
julska upekla vrućina,
i da ne bi starog đerma
sa nekadašnjeg salaša,
u kablu je uvek flaša,
vinska, pivska i rakijska,
uvek nam se dobro našla,
bilo čime i sa kime
žednoj duši prija čaša.
Pa lagano do šljivika
i voćnjaka raznolika,
višnja, trešnja, oraj, breskva,
džanarika, kruška žitna i jesenja.
i jabuka ivanjača, petrovača,
njena štrudla je najjača.
i jesenja tanjirača,
dunja žuta i mušmula.
Par čokoti delivare,
čardaklija francuzice.
i kajsija, voćna vila,
što je baka kalemila.
I već sam se umorio,
a na pola puta bio,
pa se setih uspomene
što je deda govorio:
ej, ravnico, uzdanico!
Uzdam se u tebe,
uzdam se u nebo
strepeći od suše,
strepeći od grada.
Više sam se strepnjom umorio,
više od svog seljačkoga rada.
Ej, ravnico, okućnico.