OD SJAJA DO OČAJA
Život američke glumice švedskog porekla Ingrid Bergman prožet je velikim uspehom, ali i besom svetske javnosti koja ju je odjednom smatrala oličenjem zla i nemorala.
Ingrid Bergman (1915-1982) bila je jedna od najvećih glumica holivudske zlatne ere. Njena prirodna i nežna lepota, kao i raskošni talenat učinili su je jednom od najslavnijih figura u istoriji američkog filma. Zvanično je proglašena četvrtom najvećom ženskom glumačkom zvezdom u istoriji Holivuda.
Ingrid Bergman u filmu „Anastasija“
Iste 1939. godine, kad je Greta Garbo odigrala svoju poslednju veliku ulogu kao Ninočka, u Holivudu je počinjala karijeru jedna druga Šveđanka. Imala je samo 24 godine, a bila je isto toliko lepa i talentovana kao jedinstvena Greta.
Pre toga, u Švedskoj je već bila snimila 11 filmova, među kojima je bio i „Intermeco“ sa čuvenim Gestom Ekmanom kao partnerom. Taj film je video holivudski producent Dejvid Selznik i angažovao Ingrid da odigra istu ulogu u američkoj verziji. Partner joj je bio još poznatiji engleski glumac Lesli Hauard.
Neprikosnovena ljubimica
Veliki uspeh filma „Intermeco“ izbacio je Ingrid Bergman u red holivudskih zvezda. Od tri njene naredne uloge, najbolja je bila rola preplašene žrtve u filmu „Doktor Džekil i mister Hajd“, snimljen 1941. godine.
Sledećih sedam godina čine najbolji period u karijeri Bergmanove. Ostvarila je više nego zapažene kreacije u filmovima „Kazablanka“, „Za kim zvona zvone“, „Plinska svetlost“, „Začaran“, „Zvona crkve Sent Meri“, „Ozloglašena“, „Trijumfalna kapija“ i „Jovanka Orleanka“. Partneri u ovim ostvarenjima bili su joj sve sami holivudski superstarovi kao što su Hemfri Bogart, Gari Kuper, Šarl Boaje, Džozef Koten, Bing Krozbi, Gregori Pek i Keri Grant.
Ingrid Bergman je imala sve uslove da postane neprikosnovena ljubimica bioskopske publike. Bila je talentovana i inteligentna glumica, neobične lepote i srdačna u ophođenju.
U Holivud je došla s mužem Piterom Lindstromom, koji je otvorio zubnu ordinaciju u Los Anđelesu. Ogromnu popularnost Ingrid Bergman učvrstila je Oskarom koji je dobila 1944. godine za ulogu u filmu „Plinska svetlost“.
Zaslužila milost
Iznenada, marta 1940. godine Ingrid je napustila Holivud da bi u Italiji igrala u filmu „Stromboli“, koji je režirao čuveni Roberto Roselini. Februara naredne godine, ona je rodila sina Robertina, a vezu sa Roselinijem mogla je da ozvaniči tek tri meseca kasnije. Američka javnost nije imala milosti prema dojučerašnjoj miljenici. Štampa, crkva i ženske organizacije razbile su u paramparčad raniju sliku o njoj, da bi je sada prikazali kao oličenje zla.
Činilo se da je njena karijera, barem u SAD, završena. Međutim, vreme hladi sve vrele strasti… Za narednih šest godina, Ingrid je u Evropi snimila sedam filmova, od kojih je šest potpisao Roselini. Međutim, nijedan od njih nije joj pružao mogućnost da se u potpunosti glumački istakne.
Tada je holivudski producent Daril Zanuk odlučio da prokazanoj glumici pruži novu šansu. Na nove proteste besne javnosti on je odgovorio sve češćim isticanjem da je skandal od pre šest godina bio preuveličan, a da je Ingrid svojim umetničkim doprinosom američkoj kinematografiji zaslužila milost. Posebno je Zanuk potcrtao to što je taj skandal završio zakonitim brakom sa troje dece, među kojima je najpoznatija Izabela Roselini, takođe glumica.
Još dva oskara
Snimanje filma „Anastasija“ počelo je u Parizu 1956. godine, u režiji Anatola Litvaka. U tom filmu je Ingrid ponovo pronašla sebe. Igrala je ulogu lažne ćerke poslednjeg ruskog cara, koja se navodno spasla iz ruku revolucionara. Ingrid je tada imala četrdeset jednu godinu. Kao Anastasija, postigla je najveći domet svojih glumačkih mogućnosti, jer je za ovu ulogu ovenčana i drugim Oskarom, koji je u njeno ime primio kolega Keri Grant.
Ingrid u to vreme nije mogla da napusti Pariz, gde je sa velikim uspehom igrala u komadu „Čaj i simpatija“. Na svečanosti u Holivudu, sa statuetom u rukama, Grant je rekao:
„Draga Ingrid, ako me čuješ, želim da znaš da te svi poštujemo i obožavamo“.
Američka publika je najzad ponovo prigrlila ovu izuzetnu glumicu. Snimila je još nekoliko odličnih filmova kao što su bili „Indiskretno“, „Krčma kod šeste sreće“, „Volite li Bramsa“, „Žuti rols-rojs“, „Kaktusov cvet“ i „Šetnja po prolećnoj kiši“. Za ulogu u filmu „Ubistvo u Orijent ekspresu“ dobila je i trećeg Oskara 1974. godine, ovog puta za sporednu ulogu.
Umrla na rođendan
Ingrid Bergman se 1958. godine razvela od Roselinija, a 1967. se udala za pozorišnog producenta Larsa Smita, koji je specijalno za nju postavio nekoliko pozorišnih komada na Brodveju. Poslednji film „Jesenja sonata“ snimila je 1978. godine.
Ova njena odluka bila je u skladu sa njenom umetničkom devizom, koja je glasila:
„Dobra glumica igra do poslednjeg dana života“.
Iako već prilično bolesna, ponovo je stala pred kamere 1981. godine kako bi tumačila ulogu poznate izraelske premijerke Golde Meir u TV filmu „Žena kao Golda“.
Umrla je 29. avgusta 1982. na svoj 67. rođendan.