BOGAT IZVOR HRANLJIVIH MATERIJA
Mikroalge iz morskih dubina mogu da posluže kao kvalitetna hrana, tvrde novija istraživanja. Ipak, na putu do toga da ovi mikroorganizmi bogati omega 3 masnim kiselinama i proteinima postanu sastavni deo naše svakodnevne ishrane nalaze se brojne prepreke.
Podaci Ujedinjenih nacija ukazuju na to da više od 800 miliona ljudi širom sveta pati od neuhranjenosti. Očekuje se da će do 2050. godine ta brojka narasti do tri milijarde.
Tim istraživača sa Univerziteta u Bostonu i londonskog koledža razmatrao je potencijal kultivisanja morskih mikroalgi kao mogućeg izvora hrane u budućnosti. Naučnici napominju da ovo podrazumeva zadovoljavanje odgovarajućih kalorijskih zahteva za svaku osobu.
Međutim, ovaj istraživački tim naglašava da trenutni procesi koji uključuju proizvodnju hrane izazivaju prekomerno zagađenje i koriste prirodne resurse planete izvan njenih granica.
„Da bismo dobili hranu bogatu proteinima i omega 3 masnim kiselinama, potrebno je da uništimo svetske okeanske i kopnene ekosisteme, čime povećavamo potrošnju mesa. Ali ako nas nutritivne preferencije dovedu u sukob sa prirodom, zašto da ne promenimo način ishrane? Ako većina morskih omega 3 masnih kiselina potiče od algi, zašto onda to ne iskoristiti? Potencijal morskih mikroalgi kao alternativnog omega 3 i proteinskog izvora dobro je proučavan“, naveli su istraživači.
U skladu s ovim, istraživački tim je naglasio potencijal mikroalgi kao alternativnog izvora hrane. Ovi naučnici naglašavaju da mikroalge sadrže znatno visok nivo omega 3 masnih kiselina i aminokiselina koje su sastavni deo proteina. Na primer, mikoralga Nannochloropsis oculata sadrži 40 procenata proteina u sebi i oko 6 odsto omega 3 masnih kiselina. Međutim, istraživači su dodali da, iako su ovi mikroorganizmi primarna riblja hrana, riba samo deluje kao posrednički faktor u ciklusu ishrane i ne može pružiti jednako korisne efekte u poređenju sa direktnim konzumiranjem mikroalgi.
Stručnjaci su takođe primetili da se u proizvodnji prehrambenih sastojaka i dodataka ishrani (suplemenata) trenutno koristi veoma malo vrsta algi. To znači da su alge, samim tim i mikroalge, prilično neiskorišćene u prehrambenoj proizvodnji. Međutim, eksperti su naveli da savremene izazove može da predstavlja tehnologija gajenja i stroga politika koje samo trenutno sprečavaju da mikroalge postanu glavni izvor hrane.
Istraživači napominju da tehnologija gajenja i kultivacija mikroalgi zahteva konzistentnu kvalitetnu i ekonomičnu proizvodnju kako bi se klasifikovala kao odgovarajući izvor hrane. Oni primećuju da i sastav algi u tom smislu ostaje veliki izazov.
„S obzirom na to da se sastav mikroalgi menja u odnosu na okolne uslove, kao što su npr. temperatura, svetlost, sastav hraniva ili mešanje, postizanje doslednog kvaliteta mikroalgi u kultivaciji na otvorenom nije baš tako laka ni izvesna. Tehnologija fermentacije i kultivisanje u zatvorenom prostoru ima prednost u ovom aspektu, pošto su uslovi za uzgoj visoko kontrolisani. Korišćenje agrotehnologija i ekonomični, održivi uslovi poput niskougljenične obnovljive energije ili ugljenika kao izvora hrane su samo neki od efikasnih načina za smanjenje troškova proizvodnje. Što se tiče troškova rada, u nekim slučajevima treba usvojiti tehnološko rešenje kako bi se zamenio fizički rad“, objašnjavaju istraživači.
Ovi eksperti su takođe konstatovali da su tehnologije koje bi iz mikroalgi izvadile njihove esencijalne hranljive materije jedva dostupne. Isto tako, istraživački tim je naglasio da je ispunjenje postojećih standarda koji su potrebni za ulazak morskih mikroalgi na tržište prehrambenih proizvoda veoma teško. Osim toga, ističu i da su sveže ubrane mikroalge kvarljiv proizvod što znači da je neophodno pažljivo rukovanje kako bi se održale u životu sve njihove korisne osobine.