Moje iskustvo sa postom – zdravi post ili zašto treba postiti pravoslavne postove

PRAVOSLAVNI POST

Počinje pravoslavni post pa par reči kakvo je moje iskustvo sa postom i zašto treba postiti kako Crkva preporučuje

 

Moje iskustvo posta kreće od rane mladosti. Moram priznati da sam u mladosti i kao neznabožac (onaj koji ne zna za istinitoga Boga) cenio post kao pristup telu i mislima, ne ulazeći u njegov dublji smisao. Zapravo, pristupao sam postu kroz prizmu dalekoistočnih religija i njihovog pristupa postu kao delu religijske prakse gde se pre svega čisti telo i jača duh kroz asketizam. No, to je svo moje iskustvo sa postom bilo gledajući sa strane.

Čak i kad sam postao pravoslavan i shvatio zablude dalekoistočnih religija, nije mi baš sve oko posta bilo najasnije ali sam ipak počeo da postim. Video sam da Crkva postu pridaje značaj a i puno je preporuka Svetih otaca pravoslavlja da je post neophodan i sastavni deo duhovnog napredovanja. Prvo sam postio malo kraće, po nekoliko dana, pa onda sve duže, nedelju dana, desetak dana, pa par nedelja, i na kraju sam postio svaki duži post i obavezno svaku sredu i petak, onako kako Crkva preporučuje.

U početku sam kao i svi novopečeni vernici postu prilazio neorganizovano i stihijski pa sam u prvim postovima jeo previše hleba i džema, testenina i pita, dok nisam shvatio kako se ispravno posti. Bilo je tu i lutanja šta sme da se jede a šta ne sme, kada je posni dan na vodi, kada na ulju a kada na ribi (riba inače nije posna hrana u pravom smislu i ne može da se jede svakodnevno). Prvi postovi su bili teški i napeti, ali kako je moje iskustvo posta raslo tako su i svaki sledeći postovi postajali sve lakši jer sam se hranio sadržajnije i bolje.

Danas je pravoslavni post deo mog života i jedna od najboljih stvari koja mi se desila u životu.

Ne verujete mi?

Mislite u sebi „šta tu može da bude dobro, da stalno budeš gladan, da sebi uskraćuješ toliko dobre i ukusne hrane, da moraš da se suzdržavaš, nema espresa sa mlekom, zamisli to nema vina par nedelja, čemu sve to?“ … i tako vam slične misli se roje po glavi. Mislite da je post mučenje i da ne treba ničega da se suzdržavate? Osudjujete narkomane i pušače za njihovu opsednutost drogom i cigaretama a niste svesni svoje opsednutosti za hranom?

Ljudi su postali mnogo komforni i razmaženi i žive pod velikim iluzijama šta treba a šta ne treba da se radi, šta je zdravo a šta nezdravo, ali tako da bude sve po njihovoj meri, a tek što vole egoistočno da misle da o svemu znaju najbolje i da sve mogu da ocene a da ne okuse, da ne isprobaju. Tako i post, o njemu pričaju oni koji ne poste, o njemu raspravljaju zabrinuti lekari koji nikad nisu postili niti pričali sa ljudima koji poste, a zapravo nikada nisu lečili nikoga ko je oboleo od posta, izuzmemo li tu političare ili zatvorenike koji iz protesta gladuju, ali post nije gladovanje.

Pa evo, iz prvog iskustva vam kažem, teško danas mogu da zamislim život bez pravoslavnog posta, iako se to po mojoj voluminoznoj figuri to ne da zaključiti, jer pravoslavni post je uz molitvu jedna sjajna stvar, vrlo je lak za sprovodjenje kada ste u molitvi i steknete malo prakse i donosi vam mnogo koristi, kako duhovne tako i zdravstvene. Moje iskustvo sa postom je fantastično, jedino mi je žao što od malena nisam postio. Post i molitva idu zajedno, nije dovoljno da samo postite, onako formalno, da malo skinete višak kilograma ili da praznoglavo pratite neku tradiciju (moj deda postio eto i ja ću), treba da se i redovno molite i odlazite u crkvu na liturgiju i pričešće. Post i molitva vas zajedno oslobadjaju zlih duhovnih sila koje ste za života skupili, to je najznačajniji deo posta. Uz to molitva vam znatno olakšava post.

Moja prijateljica Dr Desa kod koje odem ponekad na terapiju kvantne medicine stalno se čudi kako se meni zdravstveno stanje naglo popravi kad počnem sa postom. To je toliko očigledno kada se na instrumentima pogleda stanje mojih unutrašnjih organa, svi najednom odu u idealne mere očitavanja kvantne energije. Takva vam je moć posta na zdravlje ako post pravilno shvatite.

Da ne govorim o tome da post umiruje nervozu, napetost, emotivnu usplahirenost i da vam daje mirno i spokojno bivstvovanje, bez nerviranja. Uz put malo i smršam dok postim, što je sve pozitivna stvar za mene.

I ne, nisam gladan tokom posta, naprotiv, jedem više nego u obične mrsne dane, ali jedem zdraviju hranu.

I radujem se postu.

A da li imam iskušenje dok postim? Da, naravno, djavo vas uvek iskušava kada god ima prilike. U ranijim fazama mi je iskušenje bila hrana ali to smo prevazišli, sad nemam patnju za hranom koja je zabranjena, sad se javljaju duhovna iskušenja koja su suptilnija i opasnija, te se zato treba moliti više i izbegavati dodir sa iskušenjima. Ali kad se naviknete blagotvorno iskustvo posta, više ga ne napuštate.

Zadnji post sam prekršio, iz nekih razloga sam trebao stalno da pijem kozju surutku pa sam zamolio sveštenika da me oslobodi posta, kako jesenjeg posta tako i posta sredom i petkom. On je to blagoslovio ali sam posle nekog vremena shvatio da ne ide baš dobro kad se ne posti sreda i petak, odmah krenu smutnje, nervoza i duhovna uznemiravanja kušača, pa sam se vrati na sredu i petak kao posne dane a surutku sam batalio kad dodje vreme posta. Više mi znači da postim nego da mrsim sa surutkom.

To je nešto što nećete shvatiti ako i sami ne postite, to iskustvo posta i života bez posta, jer ništa što vam napišem neće moći da vas dodirne, post se ne uči kroz tekstove i manuale. Post se živi.

Jedan od bitnih aspekata posta je i duhovni okvir, gde se postom čisti naša duša, gde se oslobadjamo tereta grešnih misli i gde tokom posta gledamo da živimo što mirnije, bez uznemiravanja sadržajima koji remete smirenoumlje. Izbegavamo gadne, nemoralne i uznemirujuće sadržaje. To podrazumeva da se čovek svesno udalji od mnogo čega, od televizije, filmova, serija, interneta, facebook-a, skaradnih sadržaja, svih onih gadosti i zla koje može da vas zaskoči kroz medije ili okruženje.

I ovo vam zvuči dosadno, zar ne?

Mislite da se živi u samici tokom posta, da osim što se suzdržavamo od mrsne hrane, seksa (da i to treba znati, nema seksa tokom posta), treba da se suzdržavamo i od gledanja nasilja, banalne zabave i svih onih naizgled „običnih“ stvari koje su oko nas.

Ne, zapravo je stvar drugačija, tihovanje u postu nije ispunjeno dosadom, nego naprotiv, mnogo boljim sadržajima, koje biramo tako da nas oplemenjuju, počev od muzike, filma, knjiga, do ljudi kojima se okružujemo. Poslušajte na primer donju pesmu Pavla Aksentijevića, kako je to dobro otpevano, kako je to dobra i uzvišena emocija.

Kad se pravilno isproba i doživi, pravoslavni post je kao odlazak na pusto ostrvo sa lepim stvarima, odmor tela i duše.

 

Zlatko Šćepanović