Pesma "Otvori mi, Belo Lenče" krije jednu od najlepših ljubavnih priča

LJUBAVNA HIMNA VRANJA

“Otvori mi, Belo Lenče” narodna je pesma koju mnogi znaju, ali za istinitu priču dveju sudbina, na osnovu koje je pesma napisana, retko ko zna.

Najlepša pesma Vranja i najlepša ljubavna priča iz Vranja govori o devojci Jeleni Stamenković koju su zvali “Belo Lenče”, rođenoj u Gornjoj čaršiji, nadomak kafane “Belo jagnje”. Pamte je kao lepu, zgodnu i otmenu.

Jelena ili Lena – Lenče, kako je dobila nadimak od milja, bila je čuvena ne toliko po svojoj lepoti, koliko po beloj puti. Odlazeći u Gornju čaršiju da obiđe imanje, Milan – Mile Pile je u dvorištu Koste i Agnije Stamenković zapazio “ubavo devojče”. Milan je rano ostao bez oca, pa je majka brinula o petoro dece. Milan je bio najstariji, pa ga je kao mezimca nazvala Mile Pile. Kako bi im pomogao, Milanov deda, očev otac, preuzeo je brigu o Miletu, tako da je odrastao i stasavao u bogatoj kući i pod budnim dedinim okom, koji je saznao i za mladićku ljubav svog unuka, na koju ni Lenče nije bila imuna.

Međusobne simpatije su se vrlo brzo pojavile između Lenke i Mileta, a o ovoj mladalačkoj ljubavi saznalo je ubrzo i celo Vranje, te je o njoj napisana i pesma.

“Otvori mi, Belo Lenče,
vratanca, džanum portanca,
da ti ljubim, Belo Lenče,
ustanca – rujna, rumena.
Da ti ljubim, Belo Lenče,
ustanca – rujna, rumena.

Ne mogu ti, Mile Pile,
da stanam, da ti otvaram.
Legnala mi stara majka
na fustan, ludo, na fustan,
pa ne mogu, Mile Pile,
da stanam, da ti otvaram.”

Jelenini roditelji, čuvši pesmu i zadirkivanja sa raznih strana, požurili su da mladu Jelenu što pre udaju. Protiveći se ovoj ljubavi, da “ne pukne bruka”, zabranili su ćerki da se sreće s Miletom i stavili je pod stalnu prismotru. Mile nije mogao ni iz daleka da je vidi, ni pisamce da joj proturi, jer je Lenče, kao i većina devojaka toga doba, bila nepismena.

Ubrzo su Jelenu udali za Kostu Stošića, tramvajskog radnika, 1898. godine kada joj je bila 21 godina. Do 1903. živeli su u Vranju, a onda su se odselila u Beograd.

Lenka je izrodila šestoro dece. Poginula je 6. aprila 1941. prilikom bombardovanja Beograda.

Godinu i po dana posle njene udaje, oženio se i Milan. Deda ga je oženio Ljubicom iz bogate vranjske porodice. Imali su devetoro dece. Ljubica je bila najlepše obučena žena u Vranju, imala je sve, ali joj je pesma narušavala bračnu harmoniju zbog čega je mužu prebacivala i u dubokoj starosti.

Lenče je, kažu, žarko želelo da bar svog sina oženi Miletovom kćeri.

Jednog dana u pratnji Ljubičinog i Milanovog sina došao je mladi inženjer Mihailo Stošić, da zaprosi njihovu ćerku Persidu. Imao je samo jednu manu – bio je sin Belog Lenčeta. Kada je za to saznala, Ljubica je pozelenela od besa.

– Šta?! Ja sas Belo Lenče kao s priju da se ljubim? Nikad!

Uzalud je Mile vodio Ljubicu na zabave i veselje, i ugađao joj, čim bi odjeknula pjesma “Otvori mi, belo Lenče”, Ljubica je ljutita i ljubomorna hvatala muža za ruku i odlazili su kući, piše profesor Momčilo Zlatanović, u knjizi “Narodno pesništvo južne Srbije”.

“Jelena je u Beogradu umrla, ali je daleko za njom ostala njena ljubavna i nežna pesma “Otvori mi, belo Lenče” koja je dolazila do izražaja, tek u kolu kad truba zasvira, a kolovođa polako, meraklijski, nogu pred nogu, poveo kolo i zapjeva tu pesmu”, stoji zapisano o ovoj pesmi.

Milan Tasić – Mile Pile je umro je 1960. godine. Legenda kaže da se pesma “Otvori mi Belo Lenče” čula iz jedne vranjanske kafane i na dan Milanove sahrane – možda, slučajno…