Sindrom propustljivog creva je komplikovano stanje nedovoljno jasno i lekarima

MEDICINSKA ENIGMA

Sindrom propustljivog creva manifestuje se u vidu nadimanja, gasova, grčeva, osetljivosti na hranu i bolova u predelu stomaka. Međutim, i pored svih tih znakova, ovo stanje je i dalje svojevrsna medicinska misterija.

 

Ispostavlja se da lekari ne znaju dovoljno o ​​crevima, koji su najveći organ našeg imunog sistema, jer sindrom propustljivog creva (na engl. leaky gut sindrome) ne spada u zdravstvena stanja koja se uče na medicinskom fakultetu. Upravo zbog toga, ovaj sindrom je teško dijagnostikovati, iako su svi njegovi simptomi prisutni.

“Ne znamo mnogo o tome, ali znamo da se dešava. U odsustvu dokaza, ne znamo šta ovo stanje tačno može da znači niti koje terapije mogu direktno da budu produktivne”, kaže gastroenterolog Linda Li.

Propustljivost creva

Mogući uzrok ovog sindroma je sposobnost creva da propušta materije (permeabilnost), što može da se javi i kao ekstremno težak oblik (hiperpermeabilnost).

Ovakvo stanje može da pogodi mesta gde se creva previjaju, kontrolišući ono što prolazi kroz zidove tankog creva koje ne funkcioniše kako valja. Sindrom propustljivog creva u stanju je da omogući supstancama da procure u krvotok.

Simptome ovog sindroma doživljavaju osobe obolele od celijakije i Kronove bolesti, ali ti znaci stvaraju pometnju kada se treba precizno dijagnostikovati bolest. Potrebno je detaljno ispitati sve moguće pokazatelje kako bi se tačno utvrdilo stanje.

Ono što je najviše nejasno jeste da li je hiperpermeabilnost creva faktor koji doprinosi razvoju bolesti ili je njena posledica. Takođe, nije jasno ni zašto ni kako će se ovaj sindrom javiti kod nekoga čija creva u osnovi nisu propustljiva, s obzirom na to da drugi uzroci propustljivosti nisu povezani sa određenim vrstama lekova, radioterapijom ili alergijama na hranu.

Simptomi propustljivog creva nisu jedinstveni. Oni su najčešće u vezi sa brojnim drugim simptomima, dok testovi često ne otkrivaju definitivni uzrok problema. To može ostaviti ljude bez dijagnoze i što je najgore, bez adekvatnog lečenja.

Zato je od izuzetnog značaja da svako sa ovakvim problemima pronađe lekara specijalistu koji će se ovim najozbiljnije pozabaviti.

Nažalost, lekari obično ni ne pokušavaju da se uhvate u koštac sa problemom pacijenta, što ih često odvlači ka alternativnim načinima lečenja.

Lečenje bez istraživanja

Na svojoj klinici, doktorka Li kombinuje konvencionalnu medicinu sa dokazanim komplementarnim terapijama. Međutim, kada je reč o lečenju sindroma propustljivog creva, ona kaže da podrobna medicinska znanja tek treba da se akumuliraju. To je nešto što je neophodno i za same pacijente da razumeju.

“Mi smo tek u početku razumevanja ovog sindroma i još se pitamo šta da radimo. Ljudi koji tvrde da znaju šta tačno treba da rade kada su u pitanju propustljiva creva, oni to rade bez dokaza”, kaže dr Li.

Na primer, mnoge veb stranice koje nude informacije o ovom zdravstvenom problemu preporučuju uzimanje L-glutaminskih suplemenata kako bi se ojačali zidovi tankog creva. Doktorka Li kaže da teoretski ovo ima smisla, s obzirom na ulogu glutamina u funkciji tankog creva, ali još uvek nema istraživanja koja bi podržala ovakve tvrdnje.

Uticaj načina života

Lečenjem osnovnog stanja, kao što su Kronova bolest ili celijakija, uspevaju da se reše simptomi koji se odnose na ove bolesti. Ipak, bez jasne dijagnoze, ruke lekara često su vezane nedostatkom konkretnijih dokaza.

Sigurno je da ishrana igra veliku ulogu u tome kada se neko suočava sa sindromom propustljivog creva.

Hronični stres takođe može biti važan faktor javljanja ovog problema. Zato je bitna promena životnog stila, poput onog koji smanjuje stres i podstiče pravilnu ishranu. Ove promene važne su posebno u vreme kada ne postoje nikakve sumnje na sindrom propustljivog creva, da se preventivno spreče bilo kakve mogućnosti nastanka ovog stanja.

Hronični zdravstveni problemi često su posledica načina života, a za to ne postoje lekovi koji bi mogli da ih izleče. Jednostavno, način života i ono što jedemo najviše doprinosi razvoju mnogih bolesti, a posebno onih vezanih za crevni sistem.