ŠTO MI JUTRA
Što mi jutra nespokojem svanu
pa mi noći već na bajku sliče
svi se snovi sa sećanjem vrate
i svi oni baš na tebe liče.
Što mi jutra samo nose tugu
i mirise koje nisam htela,
mrsio si u snu kose moje
što sam jutrom pletenicom plela.
Što mi jutro ne donosi radost
što te zove, kad daleko ti si
da se vratiš u snovima dragim
a da mene još ni sreo nisi.
Znam da jednom jutro kad mi svane,
toplu dušu pokriće milina
tad ću noći pamtiti po sreći
grejaće me snivana toplina.
Sva će jutra srećom mirisati
i radost će pohitati danu
osmehom ću dočekati jutro
i sve dane koji s tobom svanu.
BOLE ME
Bole me svi oni zalasci sunca bez tebe,
sva ona svitanja sa suncem ili bez,
Bole me svi rukoljubi nekakvih nepoznatih žena,
svi nemiri i neprospavane noći.
Bole me i one neudobne cipele koje sam obula zbog tebe,
sve one tesne haljine, zbog kojih sam stajala kao prut,
bole me i obrve koje sam sređivala
ne bi li pogledao u moje zanosne oči.
Boli me i onaj crveni ruž, koji je pomalo bio van ukusa mog
i što sam išla u istoj pekari po dorucak
misleći valjda da ćeš mi napokon prići.
Boli me što sam u onom svom kutku stalno gledala
da l’ ćeš proći ulicom mojom
namerno ili slučajno, al’ nisi prolazio.
Boli me što me sad zoveš kad više ne marim
za cipele, haljine, neprospavane noći,
za onu pekaru na uglu i toplu kiflu,
ne marim više ni kojom ulicom prolaziš.
Boli me što me nisi voleo kad i ja tebe,
i što sad ti nosiš te tesne cipele,
odelo bez veze, ne volim kravate i sakoe
ma više me i ne boli, više mi nisi niko.
Briga me što su ti oči tako tužne,
što lomiš prste kad mi govoriš da sam lepa,
briga me što te onda za mene nije bilo briga
pitam se samo
bože, da l’ sam od ljubavi tad bila slepa.