ZAMKE PRESIŽENOSTI
Sastavni deo duhovnog života čini borba protiv ugađanja stomaku. Taj porok u sadašnje vreme toliko je rasprostanjen u društvu da ga čak ne uzimaju za greh, već se smatra kao zdrava hrana neophodna za telo. Međutim ugađanje stomaku ili strast presiženosti štetno utiču ne samo na naš duh, već i na naše telo.
Veoma su česti u medicini slučajevi oboljenja od prejedanja u pijanstvu, zato što organizam nije u stanju da preradi onaj višak pića i hrane i on kao mašina prestaje pravilno da funkcioniše.
Sa duhovne strane presiženost ili neuzdržanje od prekomerne upotrebe hrane i pića toliko raslabljuje naše duhovne sposobnosti da mi nismo u stanju da se razvijamo u tom pravcu.
Iz životne prakse svima nam je poznato, da presiženost naročito mesnom hranom, a takođe i preterana upotreba alkoholnih pića izaziva telesnu pohotljivost. “I ne opijajte se vinom u kome je blud”, veli apostol Pavle u svojoj poslanici (Ef. 5,18).
Usled očigledne sile razornog dejstva ugađanja stomaku na naš duh, treba da vodimo računa o svojoj ishrani da ne bi pali u duhovnu obamrlost, izgubivši sposobnost duhovnog prosveživanja.
Evo zašto post kao mera uzdržljivost toliko se ceni u duhovnom hrišćanskom životu i bez njega duhovni razvitak u smislu ispunjenja Hristovog zaveta je nemoguć. Kao dokaz ovome može da služi to da se mi odričemo poslušnosti Hristu Spasitelju, koji je sam pre izlaska u javni rad postio 40 dana i 40 noći (Mt. 4,2). I više puta je naglašavao da se gresi i razna iskušenja savladaju postom i molitvom (Mt. 17,21). Ako se mi odričemo toga, onda stupamo na put svoje volje i na taj način lišavamo se pomoći duhovnog ozarenja i prosveženja, bez kojih mi vlastitim snagama nismo u stanju da savladamo u sebi grehovne naklonosti i da dođemo do tog duhovnog preporoda, o kome Hristos veli: “Ako se ko ne rodi vodom i Duhom ne može ući u carstvo Božije” (Jn. 3,5).
Kao što je poznato u sadašnje vreme veoma mnogi od nas imaju takve životne uslove da ne mogu postiti, u smislu uzdržavanja od mlečne i mesne hrane: imamo u vidu lica koja žive kao samci koja nemaju svoja domaćinstva i zato moraju se zadovoljiti onim što dobijaju u društvenim menzama i restoranima, gde posne hrane uopšte nema. U datom slučaju igra ulogu čisto ideološko rešenje pitanja posta od samog društva i pozitivni rezultat može da bude tek tada, kada Jevanđelje bude uzeto kao osnov života.
U isto vreme treba da znamo da uzdržljivost u hrani ili post ne može biti primenjeno na svakoga u istoj meri, već čisto individualno, prema stepenu telesne snage i zdravlja organizma, ali svi, pak, moraju da teže jedinom cilju da ne padaju u presiženost. Na dušu oslabljujuće deluje ne samo kvalitet već i količina hrane. U ovom slučaju sveti oci, kao meru uzdržljivosti u hrani, preporučivali su da treba prekinuti uzimanje hrane kada još ima volje da se jede i ovakva mera uvek ozdravljujuće deluje ne samo na naš duh, već i na telo.
Ugađanje stomaku ispoljava se u tri oblika: uzimanje hrane u vreme koje nije za to određeno, nasićivanje i prepunjavanje stomaka svakojakom hranom i zadovoljavanje samo najprijatnijim i najodabranijim jelima. Hrana mora da bude obična i jednostavna i nikako ne sme da deluje uzbudljivo na naše telo.
U isto vreme treba da znamo da su krajnosti, tj. prekomerenost posta i prezasićenost stomaka, jednako štetni. Poznati su slučajevi, kada neki nisu bili pogođeni strašću ugađanja stomaku, već suvišnim postom, upali su u istu strast ugađanja stomaku zbog slabosti koja je došla od prekomernog posta. Zbog toga mi moramo da budemo tako pažljivi u primeni posta kao mere uzdržljivosti, da bi nam poslužio kao sredstvo obnavljanja i preporoda našega duha, a ne za raspadanje i oslabljenje naše duhovne sposobnosti.
No osim telesnog posta postoji i duhovni post koji se sastoji u borbi ne sa spoljnim neprijateljem već sa neprijateljem koji se nalazi u nama samima, a sa kojim moramo voditi neprestanu unutrašnju borbu. Ako mi tu dođemo do pobede, onda sve spoljašnje borbe postaće ništavne i sve će nam biti pokorno.