ČAR
Polazim ka svojoj prejakoj želji
Nešto što je mapa pravičnosti
U istinitosti prilika
U njima obiluje trnjenje šavova
Briljantna suština emocija
U bledim simbolima čekanja
Počne da uči smisao života
I daje čar, nalik kutiji,
Bez prozora i vrata,
Uobličena dubinom
Srećnog izraza lica
Osvojena ispuštenim objašnjenjima
Jedinog glasa prirode
Gde je pregršt htenja
Mesec iznad neba
I ljubav kao senkom okićena bajka
Ovog moćnog, čarobnog minuta…
BELILO
Odlazim ponovo
jer sa tačke
sa koje gledam
postoji mesto
za koje znam
da je moj raj.
Dani lete bezbrižno,
ne osvrćući se.
Na sve što me zanima,
prolaze senke,
prolazi nemir,
prolazi haos,
bela praznina
beskrajna.
A ja ću ćutati
jer mi se sjaj očiju
u pustoši izgubio.