MOLITVOM DO IZBAVLJENJA
Dva svetitelja, sveti Kiril Jerusalimski i sveti Grigorije Niski, dali su tumačenja rečenice „Ne uvedi nas u iskušenje“, kao dela Očenaša.
I jedan i drugi hrišćanski mislilac govore o tome šta znači padanje u iskušenje i kako ne upasti u njegovu zamku.
Sveti Kiril Jerusalimski:
“I ne uvedi nas u iskušenje”, Gospode. Da li nas Gospod ovim uči da se molimo da uopšte ne budemo kušani? Ne, jer rečeno je: “Svaku radost imajte, braćo moja kada bivate kušani” (Jakovlj. 1, 2).
Pasti u iskušenje može da znači i utopiti se u iskušenju. Jer je iskušenje slično nekoj reci, preko koje je teško preći. Zato neki, ne utopivši se u reci iskušenja, preplivaju istu kao iskusni plivači, ne predajući joj se. A drugi nisu takvi, već ulaze u reku iskušenja i utope se.
Kao, na primer, Juda, koji je upao u iskušenje srebroljublja, i nije preplivao pučinu (tog iskušenja), već se udavio i telesno i duhovno. Petar je, pak, upao u iskušenje odricanja od Hrista, ali upavši u njega nije se udavio u njemu, već je hrabro preplivao pučinu i izbavio se od iskušenja. Evo kako drugi čovek (psalmopevac David) koji je došao do savršenstva Svetih blagodari za izbavljenje od iskušenja: Ti si vas okušao Bože, pretopio si nas, kao srebro što se pretapa. Uveo si nas u mrežu, metnuo si breme na leđa naša. Dao si nas u jaram čoveku, uđosmo u oganj i u vodu; ali si nas izveo u odmor” (Ps. 66, 1012).
Vidiš li sa kakvom smelošću govore oni koji su pobedili iskušenja i koji nisu posustali. Rečeno je: “Izveo si nas u odmor”. Ući u duševni mir (odmor) znači izbaviti se od iskušenja.
Sveti Grigorije Niski
“Ne uvedi nas u iskušenje”. Kolika je, braćo, sila u tim rečima? Gospod različito i sa više imena imenuje lukavoga (neprijatelja našeg), kao što su: Đavo (Mt. 13, 39), Velzevul (Mt. 10, 25), Mamon (Mt. 6,24), knez sveta (Jn. 14, 30), čovekoubica (Jn. 8, 44), lukavi, otac laži (Jn. 8, 44), i drugim sličnim imenima. Možda je jedno od najjasnijih njegovih imena iskušenje.
Ovu našu pretpostavku potvrđuje samo ustrojstvo Molitve Gospodnje, jer Gospod posle reči: “ne uvedi nas u iskušenje”, dodaje moljenje za izbavljenje od lukavoga, čime označava jednu istu stvar. Onaj ko ne ulazi u iskušenje (napast), taj je samim tim van vlasti lukavoga; a ko je u iskušenju (napasti), taj je u vlasti lukavoga; sledi, dakle, da su iskušenje (napast) i lukavi jedno isto.
Čemu nas uči ovo moljenje Molitve Gospodnje? Uči nas da budemo slobodni od onoga što vidimo da je ovaj svet, a o kome je rečeno: “ Svet sav u zlu leži (1. Jovan. 5, 19). Ko hoće da bude izvan domašaja lukavoga, koji nas podstiče na iskušenja, taj mora u potpunosti da se isključi iz svetovnog života. Jer, iskušenje se ne može dotaći duše ako neprijatelj (lukavi), postavivši na zlobnu udicu svoju svetovne prelesti kao mamac, ne stavi te prelesti pred naše oči da bi u nama pobudio želju za iskušenjem. Ova misao će nam biti mnogo jasnija ako je potkrepimo primerima.
More često biva strašno kada se uzburka, ali ne za one koji žive daleko od njega. Oganj je poguban, ali samo za materiju koja gori. Rat je užasan, ali samo za one koji stupe u rat. Ko želi da izbegne nevolje rata, taj se moli da ne dođe do potrebe da i on ratuje. Ko se boji vatre, moli se da ne bude u njoj. Ko se plaši mora, taj se moli da mu ne ustreba da plovi morima. Tako i onaj ko se boji zaraze lukavoga neka se moli da ne bude na meti lukavome (tj. da ne postane rob svetovne sujete i strasti). Pošto “svet leži u zlu” u svetovnim delima su skriveni povodi za iskušenja; dakle, onaj koji se moli da ne padne u iskušenje, ne treba ništa drugo da moli do da ne bude zaveden svjetovnim prelestima. Jer ko to izbegne, taj će izbeći vražji mamac; njegovu prikrivenu udicu neće zagristi, neće je progutati i tako neće pasti u vlast lukavoga.