PAUN NA PROZORU

nepotpuna istina

Razmakla sam zavese, raspaunio se dan
u romanskoj simbolici duše.
Velikim repom svetlosti ubio sobne senke.

Raspaučio plavo-zelena okca začuđena,
skoro uhodeća ćilimu samozaborava,
zastrtom preko intime.
Soba je blesnula kao freska
iz Viminacijuma.

Za rep sam uhvatila kočopernog pauna
i uvukla ga kroz prozor u sobni vrt,
sa zadnjom namerom: da mu iščupam pero
i njime nacrtam sebi
najveću kapiju svetlosti
nad crnom rupom za ljubav.

NEPOTPUNA ISTINA

To je nepotpuna istina. Ne želim
celu istinu, ako ona sakati nečije
živote! Ali, neću da učestvujem
u obmani koja pomaže gramzivima.

Takvo izjašnjenje je pretenciozno?
Ko sam ja da izričem pravičnost?
Ali, ko ste vi, da sudite mojoj slobodi!

Izreći ću kako mislim i zapisaću
koliko se bunim protiv podmuklih
začaravanja zdrave pameti i
uniženja prave slike o svetu.

Moj pogled na istinu ide u korist
onog ko je najmanje očekuje!