UPOREDNA STUDIJA
Poznato je da su čovekovi prapreci bili izuzetno fizički jaki. Nedavno je otkriveno da su čak i pećinske žene bile toliko snažne da im nijedna profesionalna sportistkinja danas ne može prići.
Žene u mlađem kamenom dobu imale su snažnije mišiće od najambicioznijih veslačica, pokazuje uporedna studija kostiju žena starih oko 7.200 godina i članica britanskih veslačkih timova.
U prvih 5.500 godina, nakon što su ljudi napustili nomadski život, žene su se intenzivno bavile zemljoradnjom i bile su izuzetno jake, pišu naučnici Univerziteta Kembridž u stručnom časopisu “Science Advances”. U to vreme su bile česte i krvave borbe, od kojih nisu prezale ni žene.
U okviru studije su analizirane kosti potkolenice i nadlaktice koje se prilagođavaju pod opterećenjem, menjajući oblik i gustinu. Naučnici su upoređivali stare kosti sa analizom kostiju današnjih žena u Britaniji i ustanovili da su kosti nadlaktice pećinskih žena bile između 11 i 16 odsto jače od kostiju današnjih veslačica koje već godinama treniraju više od 20 sati nedeljno.
Poređenja s kostima prosečnih studentkinja pokazuju da su žene iz mlađeg kamenog bile i do 30 odsto jače, što nije slučaj i s nogama. Analiza kostiju nogu, naime, pokazuje da su pećinske žene obavljale veoma različite zadatke, budući da su neke imale veoma jake, a neke veoma slabe kosti. Sve u svemu, noge su bile manje opterećene od ruku.
Uporedne studije pokazuju da današnje fudbalerke i trkačice na duge staze imaju jače kosti nogu što su ih imale žene u mlađem kamenom dobu.
Naučnici veruju da su žene pretežno bavile poslovima koji zahtevaju jake ruke. Satima su orale, muzle stoku i mlele žito.
– Žene su očigledno bile glavna snaga na početku razvoja zemljoradnje – kaže koator studije Džej Stok.
Izvor: Spiegel/Blic