PRIČAJTE
…i pričajte kako ne volim je više i
da je sad
Ona oružnela i seda
I da joj kamen u temelju doma od
čežnje
Goleme zbog mene proplakao –
Pričajte mi o tom, i ako znam ipak da
to nije
Tako!
…i pričajte ona da plače zbog mene,
i da je
Ne vole ni ljudi ni psi,
I da ste joj rekli da ja volim drugu,
i da
Svoju sreću ne znam da izmerim –
Pričajte mi o tom, pričajte sve dok
se i ja ne
Uverim!
SVITANJE
Širinom neba ko sitni zubi
Razbacalo se zvezdano srebro,
Zornjaču mesec sumorno ljubi
Vitak i tanak
Ko belo srebro.
Crne su senke duga pitanja,
Dok zora čigru crvenu tkaje –
O, znam ja, kuca moj sat svitanje:
Jer mrak nijedan
Večno ne traje!
BEKSTVO
U suludoj čežnji moj hrast jednonogi
Usamljen, pun vrana i pun mesečine,
A za nepomičnost ukovan, sanjari:
Kud bi oslobođen
Noćas da odmine!
Pa ne iskovanim ključevima stalno
Izmišljene čvrste vratnice bez
brava
Oko sebe svuda – da bi nepomičnost
Ostavio svoju,
U snu otključava
Usamljen pun vrana i pun mesečine,
On – moj jednonogi hrast sulud, pun
nade:
Da ga nikad više na prevaru ovde
Nepomičnim zidom
Opet ne ograde –
Sanja kako u snu beži sa livade!