NOVE KNJIŽEVNE TEME
Motiv porodičnog jedinstva i odanosti je jedan od najjačih motiva romana. Zorica Šošić Maksimović u romanu „Toda“ naglasak stavlja na opstajanje porodice i predočava koliko je ona važna u životu svake jedinke.
Još jedna žena sa Kosova i Metohije krenula je put pisanja knjiga, iznenada i sa nekim novim temama.
Zorica Šošić Maksimović rođena je 1965. godine u Pasjanu kod Gljilana. Srednju školu završila je u Gnjilanu, a studirala prava u Nišu. Da bi sa suprugom uspela da odgaja troje dece, učila je i nove škole i nove veštine. Tako je završila i srednju – trgovačku školu, obuku za rad na računaru, kurs za muško-ženskog frizera, obuku za hraniteljstvo i drugo. Udata je, ima dve ćerke i sina. Baka je troje unučadi i u svojoj porodici se brinula i odgajala troje dece bez roditeljskog staranja. Jedno od te dece o kojima se brinula bilo je dete sa specijlnim potrebama (Daunov sindrom).
Dubok osećaj za lokalni govor
Zorica Šošić Maksimović se bavila i humanitarnim radom, bila je i menadžer jednog takvog udruženja. Talenat za pisanje ispoljila je još u osnovnoj školi. Njeni radovi su bili nagrađivani na opštinskom takmičenju. Piše prozu i poeziju. Sa Kosova i Metohije je odlazila i vraćala se nekoliko puta. Od 1995. godine živi i radi u Kruševcu. Godine 2010. objavljuje svoju priču Ljubav, na temu hraniteljstva. Zatim izdaje zbirku priča pod naslovom „Ugašena ognjišta“ u kojoj piše o dešavanjima na prostoru Kosovskog pomoravlja u kojoj su prve tri priče u dijalektu što je privuklo čitaoce i posle prvog izdanja, u maju 2017. izdavačka kuća „Prometej“ objavila je i drugo izdanje.
Zorica je dobitnica Zahvalnice, Blagodarnice i Pohvale. Zastupljena je u časopsu Udruženja Srb koje neguje poeziju. „Toda“ je njen drugi roman koji je takođe, ove godine, objavio Prometej iz Novog Sada.
Početkom novembra ove godine Zorica Šošić Maksimović dobila je još jednu nagradu, za najbolji prozni tekst „Toda se udaje“ na temu nostalgija, koju joj je dodelilo Udruženje „Bečke poete“ iz Beča.
U romanu „Toda“, Zorica Šošić Maksimović govori o dva vremenska perioda. Prvi je onaj koji obuhvata detalje ličnih sudbina koji su vezani za bugarska zverstva počinjenih tokom Drugog svetskog rata na prostoru južne Srbije. Autorka slikovito predstavlja ličnu tragediju gazda Savine porodice, uglednog seoskog domaćina iz okoline Gnjilana.
Drugi vremenski period koji Zorica Šošić Maksimović opisuje u romanu Toda odnosi se na novo vreme i događaje koji su prethodili novoj seobi Srba u drugoj polovini XX veka sa Kosova i Metohije. Naglasak autorskog pera je na ponižavanju, stradanju i progonu Srba koji su bili prisiljeni da prodaju svoja imanja i da spas traže u drugim sigurnijim krajevima Srbije. Za junake njenog romana „Toda“ to je bio Kruševac. Ali, ubrzo se pokazalo da je to bio samo san i da se sa Kosova moralo iz nužde. U romanu „Toda“ razlikuju se glas junaka i glas naratora. Zorica Šošić Maksimović je i u ovom romanu pokazala da dobro vlada lokalnim govorom koji je uvek živopisan i doprinosi da pripovedanje bude spontano.
Podsećanje na običaje i tradiciju
„Zorica Šošić Maksimović uspeva da otrgne od zaborava i da nas podseti na običaje i tradiciju koja je ugrožena pred naletom novog doba: provodadžisanje kao način pronalaženja supružnika, spremanje devojačke spreme, način proslavljanja svadbe; opstanak patrijarhalne porodice, poštovanje roditelja, pokornost i poslušnost prema starijima, mnogočlanost porodice… Motiv ljubavi se prožima kroz čitavu fabulu, ali ta je ljubav često osuđena na propast. Epizodom o Krski i Nikoli ne vidimo samo verno predočenu ljubavnu patnju dvoje mladih, već i pokornost Nikolinu prema ocu. Poštovanjem očeve reči da se mora oženiti devojkom koju je otac za njega isprosio, Nikola gazi svoje obećanje da će oženiti Krsku, devojku koju voli. Njihova ljubav je osuđena na propast jer pripadaju različitim društvenim slojevima. Zorica Šošić Maksimović nas ovim primerom podseća da je podela na staleže postojala oduvek, i je to bio ključni faktor u sklapanju brakova“, objašnjava recenzent romana Toda, Dijana Tošić.
Motiv porodičnog jedinstva i odanosti je jedan od najjačih motiva romana. Zorica Šošić Maksimović naglasak stavlja na opstajanje porodice i predočava koliko je ona važna u životu svake jedinke. Samo ujedinjenjem i slogom porodica može opstati. To možemo primetiti u Todinoj porodici, koja se vremenom samo umnožavala (sinovi su se oženili, dobili su decu, ali su svi i dalje bili na okupu).
„Autorkinim pripovedanjem, vidimo i surovo ponašanje šiptarskih lekara prema jednoj srpskoj trudnici, pakovanje stvari i odlazak sa svog ognjišta. Zajedno sa Smiljanom posmatramo zapuštene avlije i kuće iseljenih Srba, napuštene školske ustanove i ulice, koje su nekada vrvele od dece. Gašenje srpskih sela, izmamiće teške uzdahe i nama kao i Smiljani“, kaže recenzent Dijana Tošić.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić