POBEDITE LI, UMREĆETE!
Na ulazu u stadion stoji spomenik fudbalerima kijevskog „Dinama“ koji govori o neverovatnom herojskom podvigu fudbalera ovog sada ukrajinskog kluba, a koji se desio usred nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata.
Avgust 1942. godine. Po ulicama okupiranog Kijeva pojavili su se plakati kojima se stanovništvo poziva na fudbalsku utakmicu. Tim nemačkog vazduhoplovstva igra protiv kijevskog „Dinama“, da bi, kako je stajalo u tom pozivu, demonstrirao prednost arijevskog sporta.
Nemački fudbaleri okupljeni u tim „Luftvafe“ zaista su bili najbolji na Istočnom frontu i već su uspešno gostovali na fudbalskim stadionima u Pragu, Varšavi, Beču i Bukureštu.
Kijevljani su bili zaprepašćeni. Kako su nekad slavni „dinamovci“ mogli da pristanu da igraju sa okupatorskim timom?!
Naravno, građani Kijeva nisu mogli da znaju da su fudbaleri „Dinama“ sa oružjem u ruci branili rodni grad, da je njihov odred bio opkoljen i da je samo nekolicini uspelo da se probije iz obruča.
Zarobljenici su odvedeni u koncentracioni logor Sirec kod Kijeva, odakle su kasnije upućeni na rad u gradsku pekaru.
Naime, nemački šef pekare, odabirajući za sebe radnike među zarobljenicima, saznao je da su neki među njima čuveni fudbaleri i uzeo je baš njih. O tome je odmah obavestio svoju komandu.
Iz marice na utakmicu
Utakmicu su gestapovci zamislili kao propagandnu meru. Razume se, od „dinamovaca“ nisu ni tražili saglasnost. Jednostavno su ih pozvali i saopštili im da toga dana u toliko sati budu spremni.
Tim „Luftvafe“ je imao razloga da bude uveren u pobedu. Nastupao je protiv iznurenih zarobljenika koji su u pekari radili i po 12 časova dnevno!
U određeni dan stigla je pred kapiju pekare marica i odvezla sovjetske fudbalere na stadion.
Najbolja mesta na tribinama zauzeli su nemački oficiri i vojnici, koji su u grupama posedali na klupe tik uz ivicu terena. A na stajanju je bila mukla masa kijevskih građana.
Prvo poluvreme
Samo što je sudija dao znak za početak, fudbaleri „Luftvafe“ su postigli gol. Bodreni gromoglasnim navijanjem sa tribina, bez prestanka su jurišali na protivnički gol. „Dinamovog“ golmana Truseviča jedan nemački igrač je udario pesnicom po licu i on je pao.
Izneli su ga sa terena, ali lekaru nije bilo dozvoljeno da mu ukaže pomoć. Zamenio ga je jedan od bekova. Kad se osvestio, Trusevič je opet zauzeo svoje mesto.
Kijevski tim se ubrzo sredio i počeo da preuzima inicijativu, zbunjujući Nemce iznenadnim napadima. Na centaršut s desne strane, vođa kijevske navale Klimenko, topovskim udarcem izjednačio je rezultat.
S tim rezultatom se pošlo na predah. U svlačionici, jedan nemački oficir prišao je „Dinamovim“ igračima i doslovno rekao: „Ili ćete izgubiti ili ćete platiti životima“. Međutim, ova pretnja nije imala da dejstva.
Drugo poluvreme
Već na početku drugog poluvremena nemački golman je ponovo morao da vadi loptu iz mreže. Do kraja utakmice Kijevljani su dali još tri gola. Rezultat je na kraju bio 5:1 za “pekare”!
Nemački oficiri su zlokobno ćutali na tribinama. Preko zvučnika, spiker je objavio da su se među gledaoce uvukli „crveni agitatori“ i da će prema njima biti preduzete najoštrije mere. Ali, njegov glas se gubio u povicima oduševljenih Kijevljana koji su slavili pobedu.
Herojima u čast
Odmah posle utakmice pobednicima nije bilo dozvoljeno da nastave rad u pekari. Vraćeni su u logor gde su podvrgnuti najstrgožem mučenju.
Četvorica najzaslužnijih za pobedu od 5:1 – Nikolaj Trusevič, Aleksej Klimenko, Ivan Kuzmenko i Nikolaj Korotkih izvedeni su jedne noći i streljani.
U znak sećanja na ove heroje, 19. juna 1971. godine je na ulazu u stadion „Dinama“ podignut spomenik s isklesanim njihovim figurama. Spomenik je kasnije premešten na početak aleje Marinskog parka koji vodi ka stadionu.
Na kamenu pored spomenika koji će večno ostati da podseća na hrabri otpor tiraninu, utisnuti su stihovi poznatog ukrajinskog pesnika Stepana Olejnika:
„Za naše lepše danas oni su išli na dvoboj… Vekovima vaša slava neće nestati, neustrašivi sportisti – heroji“