Šta je intermittent fasting dieta 8/16 – (ne)isprekidan post i dijeta sa prozorima

PROZOR DIJETA 8/16

Kako se sprovodi i šta je intermittent fasting dijeta sa prozorima od 8/16 časova. Kako deluje isprekidan post

 

Intermittent fasting dijeta sa „prozorima“ jela i posta u terminima od 8/16h je način ishrane koji daje začudjujuće dobre rezultate. To u pravom smislu nije ni post a nije ni dijeta, ali dovodi do toga da se ljudi mnogo bolje osećaju, da gube kilograme i procenat učešće masti u telu, dijeta 8/16 reguliše hormone i enzime varenja ali i leči dijabetes i predijabetično stanje poznato kao insulinska rezistencija.

Princip Intermittent fasting dijete je vrlo jednostavan i svodi se na nekoliko pravila kad se jede a kad se ne jede (posti). Zapravo, tek sa ovim uvoznim konceptom dijete koji dolazi sa Zapada, vidi se koliko je mudro i mnogo ranije osmišljen pravoslavni post kako u duhovnom tako i u telesnom smislu – kod pravoslavnih vernika i monaha doručkuje se rano, uobročeni smo tokom dana, nema užina, jede se jednom do dva puta dnevno i nema nikakvog jela posle zalaska sunca. To sve liči na intermitent fasting dijetu.

ŠTA SU PROZORI 8/16

8h u toku dana je period kada jedete – to je prozor.

16h u toku dana je drugi period kada ništa ne jedete – možete piti samo vodu, čaj ili kafu bez šećera. U ovom periodu se ne unose kalorije pa nema ni salata, nema voća a ni sokova, čak i ako na sokovima piše da su Diet, Zero, i tvrde da u sebi nemaju šećere u sebi već veštačke zasladjivače. Veštački zasladjivači su zadnja stvar koja vam treba u ishrani.

Taj period od 8 sati kada se jede hrana se naziva popularno “prozor” – period varenja. Kad neko kaže da je u prozoru, to znači da u tom periodu dana može da jede, odnosno kada kaže da je izašao iz prozora, onda više jela nema – nalazi se u fazi posta.

Popularne su tvrdnje na internetu da prozor sa jelom i pićem može da započne kada hoćete, odnosno kada vama odgovara da vam bude prvi obrok u toku dana. Tako neko počinje prvi obrok tek u 12h a zadnji mu je obrok negde pre 20h. Njihov prozor je od 12h do 20h. To pre svega rade osobe koje su noću aktivne, rade drugu ili treću smenu, bave se uveče treningom ili fizičkim radom i takve osobe kasnije počinju sa prvim obrokom i prozorom.

Medjutim, medicina i stare tradicije ishrane su nedvosmislene i poučne, najbolje je da doručak bude oko 7 ili 8h ujutru kada creva počinju da rade i detoksiraju nas, da ručak bude od 11 do 13h jer je tada varenje najače – kada je sunce u zenitu tada je i u želudcu najjače lučenje sone kiseline za varenje, i večera treba da bude negde oko 15 do 16h pre zalaska sunca. I to je to.

To su idealni termini za biološki sat koji naše telo ima ugradjeno u sebi. Za to su znali još pravoslavni monasi, drevni kinezi i indijci, koji su davno definisali ritmove unutrašnjih organa, kad koji organ počinje da radi i kada prestaje da radi, u skladu sa kretanjem sunca i tokom prirode.

Naše biološke funkcije i prirodni sat su savremenim stilom života poremećeni i nekom naizgled zaista prija da preskoči doručak ujutru i da krene dnevne obroke tek sa ručkom, ali to nije ispravno a ni dugoročno gledano zdravo, jer se protivi celom našem unutrašnjem sistemu žlezda sa unutrašnjim lučenjem i njihovim programiranim vremenima kad se uključuju i isključuju. Kad sunce ujutru zasija i svetlost se pojavi, svetlost ulazi u naše oko i u očnom dnu aktivira receptore za naše hormone, prvo se aktivira seratonin u mozgu, koji pak redom pali sve ostale unutrašnje žlezde i hormone i počinje dnevno funkcionisanje tela.

U samom konceptu kontrolisanog posta 8/16, kako bi ovu dijetu nazvali, postoje i preporuke da se u toku nedelje čitav jedan dan provede u postu, odnosno da se posti 24 sata ili 36 sati. Tu su sad i još neke druge varijante kao što su produženi post i tako redom, što su sve novovekovne mudrolije koje je Pravoslavna Crkva odavno rešila – posti se na vodi sredom i petkom. Hoću reći, ko razume mudrost pravoslavne hrišćanske Crkve, njemu će sve oko ove vrste ishrane biti jasno, jer pravoslavni vernici imaju daleko superironiji i zdraviji model ishrane. Na žalost, većina vernika to ne prepoznaje, mnogi čak misle da je pravoslavni post prevazidjen i uz to guše se u lošem izboru hrane, pa i oni boluju kao i svi ostali. Kad bi se vratili korenima ishrane naših predaka i pravoslavnom postu, većina naših zdravstvenih tegoba bi nestala. Post je iz raja izašao!

Znači, kao zaključak reći ćemo da nutricionistički gurui dijete 8/16 koji promovišu čitav koncept kako Intermittent fasting dijeta funkcioniše dozvoljavaju vam da krenete sa prozorom ishrane kad god hoćete ali znajte da je to samo povladjivanje vašem konformizmu i razmaženosti a ne sprovodjenje najispravnijeg modela.

„Prozor noćas mora pasti!“ – Titova naredba pred napad jedinica NOV na bosansko mesto Prozor 15 februara 1943 godine.

ŠTA SE JEDE U PROZORU OD 8 SATI I KAKO

Svi se slažu da se u prozoru od 8 sati kada se sprovodi Intermittent fasting dijeta osoba treba uobročiti. Znači, doručkuje se, pa se hrana vari par sati a u medjuvremenu nema sokova, grickanja, piva, voća, keksa, čokolade, caffe late-a i sve one hrane što je jedemo iz nervoze ili čistog stomakougadjanja.

Isto tako i posle ručka stomaku treba dati priliku da svari hranu a ne pretrpavati ga sa kolačima, grickanjem hrane, užinama, pićima.

Sad dolazi deo gde se autori i oni koji promovišu Intermittent fasting dijetu razilaze – šta jesti kada si na Intermittent fasting dijeti?

Jedni kažu da možeš da jedeš sve što hoćeš i da će ti se svakako zdravlje popraviti i težina će padati. U toj varijanti nema promene jelovnika i navika. Takve ideje najviše promovišu body builderi, jer oni mnogo jedu ali se i mnogo troše pa lakše skidaju težinu. To je pak vrlo kontroverzna ishrana za mnoge koji imaju zdravstvene tegobe (ateroskleroza, reuma, gojaznost, šećer), jer su oni oboleli zbog loše ishrane i ako se i dalje loše hraniš, nikakva Intermittent fasting dijeta i postovi ti neće pomoći.

Drugi kažu da treba da se hranimo zdravo, sa puno celovitih i što manje obradjenih namirnica, da dijeta bude bazirana na povrću i voću. Sad su tu razne kombinacije i verovanja, jedni kažu da je najbolja Intermittent fasting dijeta ona koja je bazirana na prirodnim sokovima ili veganskoj ishrani, drugi pak kažu da ipak treba jesti kombinovano i tradicionalno (mediteranska dijeta), treći su za low carb dijetu (dijeta sa niskim unosom ugljenih hidrata), četvrti su za low fat (niskomasna dijeta) i tako redom. Svako ko nešto voli to i promoviše kao poželjan način ishrane.

Kod onih koji imaju dijabetes ili insulinsku rezistenciju preporuka je da se u prozorima hrane sa niskim unosom ugljenih hidrata. Njihov metabolizam je doživeo slom u domenu metabolizma šećera, pa njima ugljeni hidrati smetaju. Znači za njih su proteinske i masne dijete kao Keto dijeta, Paleo dijeta, LCHF dijeta, Atkinsonova dijeta i slično, jer će takav vid dijete dovesti do povlačenja bolesti. Ima na internetu dosta svedočenja u tom pravcu.

Ipak, najnormalniji vid ishrane kod Intermittent fasting dijete je prevashodno umereno vegetarijanska ishrana bazirana na puno povrća i malo žita, sa manje voća i minimalnim i retkim unosom mleka, mlečnih proizvoda, jaja i mesa – samo jednom do dva puta nedeljno. I to treba da bude Intermittent fasting dijeta koja je raznovrsna, kombinovana i prati sezonu – limun, banane i mnogo voća se ne jedu zimi, kao ni turšija, tvrdi sirevi i pršuta leti.

KAKO DELUJE INTERMITTENT FASTING DIJETA

Intermittent fasting dijeta ili isprekidani post deluje na jednostavan način i to vrlo povoljno na organizam.

Prvo, osoba se uobroči i posle nekoliko dana se smanjuje totalni unos hrane. Mi i ne primetimo koliko puno hrane i kalorija neprimetno unesemo u telo samim tim što nešto grickamo, često pijemo sokove, pivo, kafe, sladimo se slatkišima. Kako smanjujemo unos hrane i naš želudac se smanjuje i počinjemo lako da se zasićujemo i lako nam je da budemo bez hrane, uz sve to apetit se dramatično smanjuje i postajemo emotivno mirni. Shvatimo da su dva obroka dnevno sasvim dovoljna za nas, uostalom tako su se vekovima unazad hranili naši pretci, tek je zaludna savremena nauka izmislila 5 do 6 obroka dnevno, otuda i toliko gojaznih i bolesnih.

Zapravo, počinjemo da kontrolišemo naš stomak i apetit. Osim ako osobi oči nisu veće od stomaka, pa “očima jede” i to je tera da stalno nešto gricka i dopunjuje se hranom – tu pada Intermittent fasting dijeta.

Kako nam se stomak smiruje, tako naši hormoni i enzimi za varenje počinju da rade normalnije i harmoničnije. Pre svega se tu misli na hormon insulin i na enzime koji vare hranu. Pošto posle prozora od 8h ne jedemo više, nakon par sati varenja insulin pada u krvi i telo počinje da se regeneriše. Dok je god insulin u krvi visok, šećeri iz krvi se pretvaraju u masti i gomilaju u salo i teško se do nikako mršavi, jer insulin blokira razgradnju masti iz sala. Kad insulina nema u krvi, troši se prvo glikogen iz jetre i odmah posle njega telo poziva masne jedinice iz sala da se troše na održavanje telesnih funkcija.

To je jedna mala tajna koja ima ogromne posledice na debele osobe i one koje imaju insulinsku rezistenciju, jer je to ključ za izlečenje i mršavljenje. Kad ti je insulin nizak u krvi, počinje mršavljenje. Kad je visok, stalno se gojiš ma koliko malo jeo.

Zato je osnovni princip i pravilo Intermittent fasting dijete da se ništa ne jede 16 sati – da se posti 2/3 dana, kako bi telo nakon varenja počelo da sagoreva masti. Ako stalno nešto jedemo i grickamo, bila to najobičnija salata ili voćka, telo će stalno biti u režimu varenja a ne odmaranja u kome troši masne naslage. Mi zapravo funkcionišemo u dva režima – režim varenja i režim odmaranja od varenja. 1/3 dana nam treba za varenje a 2/3 za odmaranje. I to vreme za odmaranje treba da bude 16 sati, ne treba da se skraćuje zbog niza povezanih energetskih procesa u telu.

A Intermittent fasting dijeta upravo reguliše energetske procese u telu – prozor od 8h služi da se najedeš i snabdeš energijom a post od 16h služi da se telo samoreguliše i detoksira, pa i da izbaci višak masti.

Ko ovo glavno pravilo Intermittent fasting dijete shvati i bude se hranio na salatama i barenom povrću, u roku od par meseci će dramatično popraviti zdravstveno stanje i smanjiti težinu.

Pokušajte, nećete se pokajati, samo treba da budete uporni a neće vam biti teško, naprotiv ovo je najlakša dijeta na svetu.

Intermittent fasting dijeta je pobednički stil života.

Zlatko Šćepanović