ISTRAJNOST U MOLITVI
Jedan sveštenik je želeo da ugleda Majku Božiju u njenoj raskoši i lepoti, iako bi, kako ga je anđeo upozorio, oslepeo. Ljubav prema Presvetoj vodila ga je tome da se ne pokoleba u svojoj želji i molitvi, a Bogorodica ga je za to nagradila.
U jednom gradu Galije živeo je razuman i pobožan sveštenik koji se bavio prepisivanjem knjiga. Ovaj blaženi čovek imao je veliku ljubav prema Presvetoj Bogorodici i želeo je da je ugleda još na ovom svetu.
Zato se mnogo molio Bogu i Bog, koji ispunjava želje onih koji mu se usrdno mole, čuo je njegovu želju i poslao mu angela koji mu je rekao:
“Nebeska Carica je uslišila tvoje molitve i poslala me da ti javim da se pripremiš jer će rano u nedelju doći da je vidiš u takvoj krasoti kakva može biti dostupna telesnim očima; znaj da ćeš i od te i tolike krasote oslepeti”.
Kada je angeo to rekao, otišao je, a ovaj sveštenik je počeo da razmišlja kako će posle živeti slep, kada ne zna da radi ništa drugo osim da piše. Smislio je da zatvori jedno oko, a drugim da gleda Svetu Bogorodicu i samo na to oko da oslepi.
U određeno vreme mu se javila Sveta Bogorodica u takvoj svetlosti i lepoti da ljudski jezik to ne može izreći.
Gledajući jednim okom, on se čudio takvoj slavi i krasoti, pa je otvorio i drugo, da bolje vidi, ali se ona odmah izgubila, te nije uspeo. On je odmah sebe počeo da ukoreva i da se kaje što nije otvorio oba oka, da se još više obraduje, pa makar i potpuno oslepeo. Potom se molio, govoreći:
“O, Bože moj, udostoj me da opet vidim Presvetu Bogorodicu, makar posle toga sasvim obnevideo”.
Isto tako se molio i Majci Božjoj i postio, da bi mu se Ona javila. Tada je angeo Božji opet došao i rekao mu:
“Carica sviju se smilovala zbog tvojih usrdnih molitava i opet će doći da je vidiš, zato što, zbog ljubavi prema njoj, želiš da oslepiš”.
On reče:
“Blagodarim joj zbog njene blagodati i klanjam joj se, slaveći njeno sveto ime. I ne samo vid da izgubim, nego i ruke i noge i celo svoje telo da izgubim, samo da mogu još jednom da je vidim”.
Angeo mu kaza sledeće:
“Izjutra da se spremiš i da budeš gotov, i nećeš oslepeti, nego će ti se i ovo oko što ti je prvi put oslepelo progledati i srce tvoje će se obradovati”.
Kada mu se opet javila Presveta Bogorodica u prevelikoj svetlosti on je pao licem na tle, kao apostoli na gori Tavoru, i duša mu se prosvetlila, pa je gledao Presvetu Bogorodicu sa oba oka sve dok ona nije iščezla.
Zatim je ovaj sveštenik nastavio da živi bogougodno, blagodareći Bogu i Svetoj Bogorodici i otišao je u večna obitavališta.