KO POLAŽE NAJVIŠE PRAVA?
Najveći i najskuplji ratni spektakl ikada snimljen na ovom prostoru, gotovo pet decenija kasnije, predmet je spora. Čiji je film „Bitka na Neretvi“?
Slovenija je zatražila od Srbije da joj preda više od 300 umetničkih dela, među kojima je i najskuplji film ikada snimljen na ovom prostoru – „Bitka na Neretvi“.
Film „Bitka na Neretvi“ snimljen je daleke 1969. godine i smatra se jednim od najskupljih filmskih projekata na Balkanu (i šire). Pominju se sume od 4,5 do čak 12 miliona dolara! Lično je Josip Broz Tito odobrio ovaj film, u čijem je finansiranju učestvovala cela Jugoslavija (državna preduzeća su bili sponzori – što novčano, što logistički…), a bilo je angažovano čak 10.000 tadašnjih vojnika JNA (kao statisti).
Originalni plakat za film napravio je niko drugi do slavni Pablo Pikaso i za to tražio samo 12 flaša vina iz Jugoslavije.
Film je imao ogromnu gledanost – samo u Jugoslaviji gledalo ga je više od četiri miliona ljudi, uz 350 miliona u svetu. Bio je i nominovan za najprestižniju filmsku nagradu – Oskara (za najbolji film u kategoriji inostranih). Pre nekoliko godina, na festivalu u Moskvi, uvršten je u među DESET NAJZNAČAJNIJIH FILMOVA o Drugom svetskom ratu.
Popularnosti filma pridonela je i glumačka ekipa u kojoj su, uz domaće zvezde, poput Ljubiše Samardžića, Bate Živojinovića, Borisa Dvornika… bili i slavni inostrani glumci Franko Nero, Sergej Bondarčuk, Jul Briner, Orson Vels, Oleg Vidov…
O ovom filmu već godinama traju polemike čiji je, zapravo, ovaj film. Ko polaže najviše prava na njega?
Kada uzmete uz obzir gore navedene podatke o tome ko ga je finansirao (cela Jugoslavija) i da su vojnici iz cele Jugoslavije učestvovali kao statisti… Jasno je da je reč o jugoslovenskom filmu i to je jedino ispravno.
Bura oko „vlasništva“ nad filmom krenula je od reditelja – Veljka Bulajića, koji je 2013. ustvrdio kako je film vlasništvo Hrvatske jer je on jedini ugovor potpisao sa „Jadran filmom“ iz Hrvatske.
Na te njegove tvrdnje ustalo je Sarajevo. Iz BiH je argumentovano odgovoreno da je Bulajić, sa tadašnjim „Bosna filmom“ potpisao ugovor, a u njemu piše da je „Bosna film“ glavni producent filma, a „Jadran film“ je bio koproducent.
Pre nekoliko godina, Javno preduzeće Filmski centar Sarajevo tužilo je Veljka Bulajića, režisera filmova „Bitka na Neretvi“ i „Kozara“, zbog neovlašćene prodaje prava na te filmove.
Ključna rečenica u tužbi bila je da je Filmski centar vlasnik imovinskih prava filmova „Bitka na Neretvi“ i „Kozara“, koja su nastala u produkciji preduzeća „Bosna film“ i „Sutjeska film“ i zatražio je od suda u Sarajevu da zabrani Bulajiću zaključivanje ugovora sa trećim licima.
„Posedujemo dokaze koji potvrđuju da je film ‘Bitka na Neretvi’ bosanskohercegovački. Tražimo od Bulajića obeštećenje na ime naknade materijalne štete zbog neovlašćene prodaje ovih naslova“, poruka je bila iz Filmskog centra u Sarajevu.
Po kojem osnovu se sada Slovenija javila da polaže pravo na film „Bitka na Neretvi“ – teško je objasniti. Oni kažu da u tom i još nekim ostvarenjima učestvovali i slovenački producenti, što je osnov za ovaj zahtev(?!).
Zapravo, jedini krititerujum na koji se pozivaju Slovenci i polažu pravo na ovaj film, ali i još neka dela, jeste da je Slovenija na bilo koji način učestvovala u njihovom stvaranju ili da su autorui tih umetničkih dela Slovenci.
Iz Srbije je Slovencima odgovoreno da su se kasno setili.
Izvor: Mondo