ZVEZDA KOJA TAMNI
Nastupa novi svemirski poredaka a tvorac serijala i producent Džordž Lukas je za zadnji film iz franšize Ratovi zvezda rekao doslovno: Poslednji džedaj je predivan film.
E pa sad, svako svog „konja hvali“. Pogotovo ako si tvorac filmova Ratovi zvezda i na njima zaradjuješ stotine miliona dolara
Ako mi oprostite ovu uvodnu malicioznost reći ću sasvim ozbiljno da je Poslednji džedaj vrlo dobar film za odrasle i odličan film za mladje gledaoce. Tehnički je dobro uradjen, ne tako spektakularan kakav je bio u prethodnim nastavcima, odlično je režiran i kadriran, priča je već poznata a gluma je izveštačena. Vratio se korenima sa atraktivnim svemirskim bitkama, što je za svaku pohvalu jer malo sci fi filmova to može dobro da dočara.
Poslednji džedaj nešto posebno divan nije, ni u vizuelnom ili bilo kom drugom smislu, ali mu se nema nešto posebno zameriti osim:
1. Globalizam leve, liberalne i ateističke new age Amerike
Star wars filmovi su postali globalistički projekat i „politički korektni“ filmovi. U prvim filmovima nije bilo crnaca, u zadnjim filmovima su oni glavni junaci a baš u ovom su zajedno belkinja, crnac, robot i azijatkinja – ne zna se jel kineskinja, japanka ili mongolka. Sve rase sadašnje i buduće (mislim na robote) su okupljene zajedno na istom zadatku.
Sledeći nastavci će sigurno imati lezbijke ili homoseksualce u glavnim ulogama, ili trenutno ugrožene etničke manjine, na primer arape i aboridžine.
Uz sve to, pomalo neskriveno isijava leva demokratska filosofija belih liberala u filmu – zanimljivo je da je u filmu cilj pobunjenika uspostavljanje Republike i Federacije svih (globalno društvo) i da oni (pobunjenici) stoga ruše i napadaju Prvi poredak (što su zapravo svi diktatori sveta a za američku publiku može se naslutiti i udaljena asocijacija na Trampa kojeg Holivud istinski ne voli).
Interesantno je primetiti da su glavni zli junaci u Ratovima zvezda paradoksano dobri, jer su zapravo doneli mir u svemir, i osim zloćudnog izgleda glavnog dikatora i nacističke kostimografije vojnika Carstva, u filmu zapravo nema prikaza da oni čine neko ničim izazvano nasilje i da siluju planete i galaksije.
Apsurdno zar ne?
2. Filosofija Ratova zvezda
Filosofija Zena koja je bila osvežavajuća u prvim nastavcima je istrošena i počelo je ponavljanje i snižavanje na niži intelektualni nivo. Prvih nekoliko nastavaka filmova su bili zanimljivi kako klincima tako i intelektualcima zbog simbolike i interesantne filozofije. Klinci su bili oduševljeni svetlosnim mačevima a malo stariji zaljubljenici u sci fi filmove svemirskim bitkama i zen floskulama.
Zen, japanski oblik budizma, izabran je za vodeću intelektualnu nit filma jer je Lukas vrlo verovatno želeo što boli plasman filma u Japanu – otuda puno japanske ikonografije u filmu, a uz to je zen najbliži ateističkom shvatanju duhovnosti i psihijatrije, kojoj su amerikanci i intelektualci skloni. Jer, to je stalno neko intelektualno nadigravanje i nadmudrivanje sa opštim pojmovima dobro – zlo koji svi zajedno teže ka magijskom obračunu a da sve to ne izgleda zastrašujuće i nerazumljivo. Pitkost Zen filosofije Jina i Janga, svetlosti i tame, odlično se uklopila u svet bez vere gde se serijal ratovi zvezda odigrava i gledaoce je namamila u dopadljive zagonetke.
Zadnji pak film Poslednji Džedaj u potpunosti pravi otklon od bilo kakve religije i jedinu veru Džedaja koja postoji u filmovi, u zadnjem nastavku potpuno svodi na mehanicistički nivo – knjige nisu bitne, znanje nije bitno, hram nije bitno, nasledje nije bitno. Time se završava era sci fi filmova koji su nosili neku poruku i postavljali pitanja, počinje era akcionih filmova spektakla.
U tom smislu Poslednji džedaj je intelektualno mrtav film, pravljen za klince, tinejdžere i video zaludjenike. Zna se da je Dizni korporacija od Džordža Lukasa otkupila licencu za Ratove zvezda i odmah je mentalni nivo filma prilagodjen gledaocima koji trebaju da kupuju svetlosne mačeve, dukseve, igračke, kape i idu u tematski park Diznilenda posvećen Ratovima zvezda. Suptilna psihologija i filosofija zen budizma je bačena u senku – tamna sila kapitalizma ju je pojela.
3. Simboli u filmu Ratovi zvezda i Poslednji džedaj
Ko ne zna, Džordž Lukas je kod kreiranja već prvog filma serijala Ratovi zvezda imao tim ljudi koji se bavio samo mitologijama i legendama sveta, čiji je glavni zadatak bio da u film inkorporiraju najsnažnije simboličke predstave savremene zapadne civilizacije uz malo egzotičnih verovanja.
Tako je za glavnu filosofiju priča koje će se ispričati uzeta Zen filosofija jer je najopštija i bez verskih simbola – globalistički prihvatljiva svima, džedaji su simbol vitezova okruglog stola, svetlosni mačevi su deo kulture krstaša i dvoboja, nasledje krvi Skajvokera je deo hrišćanskih legendi o Hristovim krvnim naslednicima, sveopšta Sila je deo šamanizma, magijske prakse i okultizma, učitelj Joda je japanski samuraj u liku taoističkog sveštenika, odnosi medju junacima su bazirani na antičkim legendama o bogovima – sukob oca i sina, zli junaci su uvek ružni, predstavljeni su kao ekstenzija i mehanička predstava nekog hi tec nacizma, pobunjenici su jakobinci francuske revolucije – siromašni i pauperizovani, šareni i musavi, slabi ali odlučni, Federacija planeta je paradigma za Ujedinjene nacije, i svuda su ostavljani omaži nekim kulturnim momentima iz celog sveta – primer indijskih ratnih slonova (ili Hanibalovih slonova ako više volite) u vidu ratnih kopnenih mašina Carstva, druidski hram Džedaja, trke konja, stim da se osnovna simbolika samo nadogradjuje i ima varijacije iz filma u film ali nema ništa novo.
Ali tu više nema svežine i ne budi se intelektualnu radoznalost, serijal je sa svojim idejama počeo da se ponavlja i da umeće trendovske stvari. Na primer, lik glavnog junaka postaje crnac a lik glavne junakinje iz zadnja dva serijala je preuzet iz serijala „Igre gladi“, jer im se to nametnulo kao uspešan model žene junakinje amazonke.
Ratovi zvezda su postali simbolički istrošen film. Tehnički savršen i siguran blockbuster jer igra po ritmu moderne civilizacije. Koliko su prva tri filma bili avangarda i deo američke vizije pionirstva osvajanja svemira, zadnji nastavci su samo čista sci fi zabava a Poslednji džedaj je u tom smislu zbilja zabavan ali intelektualno prazan. Čak me kliše po kojem se Ratovi zvezda sve više podsećaju na najbolje kineske akcione filmove – red svega po malo u filmu: sukob, mržnja, ljubav, osveta, pokajanje, akcija, borba, patriotizam, žrtvovanje, jedinstvo nacije :-)
Sve u svemu, filmovi Ratovi zvezda su vrhunac zapadne civilizacije u tehničkom ali i u filosofskom i mitološkom smislu. Oni su čist globalistički projekat liberalnog kapitalizma i oružje protiv multikulturalnosti malih nacija iako se na prvi pogled čini da je u filmu sve suprotno – mali se bore protiv jedne sile, različiti se bore protiv uniformnih, ali da bi mali pobedili moraju svi da budu u stvari isti i jednaki po svim osnovama, a pre svega po kulturi i verovanju. A to vodi uprosečavanju svih verovanja i nacija – to je novi svetski projekat.
Koliko su ti filmovi vizuelno složeni i dopadljivi, toliko su za svetske kulture i društva suštinski subverzivan film, koji je vrlo temeljno pripreman i dizajniran. Ne mislim tu da je film Poslednji džedaj toliko pedantno smišljena zavera iz neke tajne zajednice protiv nacionalnih društava, koliko je on to postao kao posledica rada, shvatanja i težnje ekipe koja ga je stvorila. Jer, američki levi liberali Holivuda su stvorili ovaj spektakularni film i on oslikava njihova politička i društvena verovanja.
Ne bi me začudilo da u budućnosti jedan od nastavaka Ratova zvezda dobije naziv Novi svemirski poredak.
Zlatko Šćepanović