KAMENA ŠUMA
Pregršt peska je putovanje do sunca i natrag
A mi smo zalutali u kamenu šumu zaborava
U ovo prvo jutro uloviću dva mlada oblaka
I jezera od kišnih kapi da otplovimo
Ili da ukradem usnulim pticama krila
Pa da poletimo kao dve ruke
U susret praskozorju
A nama nema povratka jer slomljene smo lađe
Ko nas je ostavio ovde bez želje za putovanjem
I dok čekamo ženu od kamena
Da nam nađe prenoćište
Otvorio sam nožem školjku sećanja
Da bih te poljubio
A na ivici šume zaboravih tvoj glas
I posle nikada nisam smeo reći da te volim
PESMA ZA USAMLJENIKE
Između mene i tebe
samo nebo i zemlja
kada se setim
zelene vode i venca
u toj kosi
zavolim šume
a znam nikada
nećeš biti ptica
između tebe i mene
samo sunce i ljubav
kada se sretnemo
u suton bez zvezda
odlutaćemo u travu
i proći će jedna noć
imeđu mene i tebe
samo ruke i oči
KRAĐA
Ponekad sam krao od tebe
Razne stvari
To je bio trenutak
Kada su se gasile
Nepoznate zvezde
I zaboravljene istine
Ponekad plima dobije
Metalni zvuk
I voće postane neukusno
(To tvoje oči samuju
U zdencu nepovrata
U kome nema krađe)
Ponekad ćutiš
Odsutna na nekoj zvezdi
Pustoj kao vetar na pesku
(A ne znaš da ti nedostaju
Razne male stvari
Koje sam ti ukrao)