ZDRAVLJA VREDNI NUTRIJENTI
Polifenoli u hrani nalaze se skoro u tragovima, ali su veoma važni za ljudsko zdravlje. Oni su sposobni da pomažu u lečenju problema s varenjem i regulisanju telesne težine, a velika su olakšica dijabetičarima i obolelima od neurodegenerativnih i kardiovaskularnih bolesti.
Polifenoli su mikronutrijenti koje dobijamo ishranom u kojoj pretežno obiluju određene biljne vrste. Uz antioksidante sa kojima obično zajedno idu, polifenoli učestvuju u pribavljanju mnogih zdravstvenih prednosti za čoveka.
Faktori koji utiču na aktivnost polifenola u ljudskom telu su brzina metabolizma, crevna apsorpcija i bioraspoloživost polifenola. Iako određene namirnice mogu imati veće nivoe polifenola od nekih drugih, to nužno ne znači da se oni apsorbuju i koriste u većem obimu.
Zbog svega ovog važno je znati koliko koja namirnica sadrži polifenola u sebi. Izdvojili smo deset najbogatijih ovim materijama.
- Karanfilić i drugi začini
U studiji iz 2010. godine koja je identifikovala 100 namirnica najbogatijih polifenolima, na samom vrhu ubedljivo se našao karanfilić. On u sebi sadrži 15.188 mg polifenola u 100 grama ovog začina. Na ovoj listi karanfilić nije bio jedini začin koji se tu svrstao. Sušena nana bila je na drugoj poziciji sa 11.960 mg polifenola i zvezdansti anis na trećem mestu sa 5.460 mg.
- Kakao prah i crna čokolada
Kakao prah je četvrta namirnica najbogatija polifenolima sa 3.448 mg u 100 grama.
Visoko je rangirana i crna čokolada, ali ne kao kakao. Ona se na listi nalazi na osmom mestu sa 1.664 mg. Na listi je i mlečna čokolada, ali zbog niskog sadržaja kakaoa ima mnogo lošiji plasman i zauzima 32. mesto.
- Bobice
Brojne vrste bobičastog voća veoma su bogate polifenolima. Na prvom mestu, daleko od ostalih tipova bobica, nalazi se aronija sa više od 1.700 mg u 100 grama ploda. Ostale bobice:
- crna ribizla (758 mg polifenola u 100 grama)
- divlja borovnica (560 mg)
- kupina (260 mg)
- jagoda (235 mg)
- malina (215 mg)
- Ostalo voće
Nisu samo bobice voćke sa puno polifenola u sebi, već i brojne druge vrste voća. U tri najbogatija izvora polifenola spadaju šljive, trešnje i jabuke. U 100 grama šljiva ima 377 mg polifenola, trešnje imaju 274 mg, a jabuke 136 miligrama.
- Pasulj
Pasulj sadrži veliki broj nutritivnih koristi, tako da nije iznenađenje što prirodno ima velike doze polifenola. Crni i beli pasulj imaju približno jednaku količinu ovih dragocenih hranljivih materija, pa u 100 grama crni pasulj ima 59 mg, dok beli sadrži 51 mg polifenola.
- Orašasti plodovi
Orašasti plodovi mogu biti kalorijski visoko vredni, ali u sebi sadrže izuzetno vredne hranljive materije. Ne samo da su puni proteina, neka jezgra ovih plodova imaju veoma visok sadržaj polifenola.
Jedna studija iz 2012. godine pronašla je značajne nivoe polifenola u orašastim plodovima.
- lešnik (495 mg polifenola u 100 grama)
- pekan orah (493 mg)
- badem (187 mg)
- orah (28 mg)
- Povrće
Postoji mnogo povrća koje sadrži polifenole, mada obično ih imaju mnogo manje nego voće. Povrće sa velikim udelom polifenola je:
- artičoka (260 mg polifenola u 100 grama)
- cikorija (166-235 mg)
- crveni luk (168 mg)
- spanać (119 mg)
- Soja
Soja u svim svojim različitim oblicima sadrži veliki broj ovih vrednih mikronutrijenata. U zavisnosti od sojinog oblika, razlikuje se i udeo polifenola u njima.
- sojino brašno (466 mg polifenola u 100 grama)
- fermentisana soja – tempeh (148 mg)
- sojin jogurt (84 mg)
- tofu sir (42 mg)
- Crni i zeleni čaj
Osim voća i povrća, pasulja i orašastih plodova veliku količinu polifenola poseduju crni i zeleni čaj.
Crni čaj u 100 mililitara ima 102 mg polifenola, a zeleni čaj nešto manje – 89.
- Crveno vino
Mnogi ljudi svakodnevno piju čašu crvenog vina jer znaju da je ono veoma bogato antioksidantima. Upravo velika količina polifenola u crvenom vinu doprinosi visokom nivou antioksidanata. Ovo vino ima ukupno 101 mg polifenola u 100 mililitara.
Za razliku od crvenog, roze i belo vino imaju mnogo manje polifenola – svega oko 10 miligrama u 100 mililitara.
„S obzirom da osećam da se ljudi razlikuju, ne smatram logičnim da oni treba da jedu istu hranu. Postalo mi je jasno da je jedini pravi način da se održi zdravlje ili izleči bolest prilagođavanje pojedinačnim zahtevima čoveka, jer svaku osobu karakteriše jedinstveno telo sa različitim snagama, slabostima i zahtevima u ishrani.“ – dr Džejms D’Adamo
Više na:
https://podrskaisavetovanje.rs/nutricionista-pravilna-ishrana-dijeta-najbolja-prevencija-bolesti/
Puno pozdrava,
Pojačaj Ljubav ǀ Volume up the Love
[…] elemenata zemaljskog biološkog ekosistema, poput kvasca, bakterija, kristala, koloidnih rastvora i polifenola.“ (“A startup just launched red wine to the International Space Station to age for 12 […]