RAZGOVOR SA AUTORKOM DOKUMENTARNOG FILMA

Pogaču Kosovka mesi sa posebnom ljubavlju i željom da svaki put bude najlepša koju je ikad umesila, kaže Radmila Todić Vulićević, publicistkinja i pesnikinja, ali i autorka dokumentarnog filma „Pogačom omeđen ljudski život“.

 

Radmila Todić Vulićević, diplomirani ekonomista po struci, darovita je i u književnom izražavanju. Pisac je poezije i proze.

radmila todić vulićević

Smisao i veliku ljubav prema pisanju, stvaranju i umetnosti pretočila je u nekoliko knjiga od kojih je najpoznatija bila „Mali odmor – spomenar prištinske Gimnazije“, a zatim i zbirka pesama „Noćim u oblaku“, „Lazaričke pesme u selu Zaskok kod Uroševca“. Ratne 1999. godine Radmila je napisala i objavila knjigu „Priština, Prištevci i vreme“ u izdanju Matice srpske iz Novog Sada. Zatim su usledile i druge vredne knjige.

Očuvanje etničkog identiteta

Radmila Todić Vulićević se nedavno pojavila i kao autor dokumentarnih filmova: „Pogačom omeđen ljudski život“, koji je prikazan na Festivalu etnografskog i antropološkog filma Etnokino u Moskvi 2016. godine. A prošle godine je, takođe, snimila dokumentarni film „Priština – nes(Z)avršena priča“, pohvaljen na Festivalu dokumentarnog filma u Gračanici. Todić Vulićević je i pre 1999. godine živela i radila u Prištini, a danas živi i radi u Gračanici.

Njen naučni rad „Groblje kao oblik kulturne baštine Srba na Kosovu i Metohiji i potreba očuvanja etničkog identiteta i religijske pripadnosti“ objavljen je u Zborniku radova „Kulturno nasleđe Kosova i Metohije, 1. tom“ Kancelarija za KiM, Filozofski fakultet 2013. godine.

Dokumentarnim fimom o kosovskoj pogači i značaju koji ona ima na ovom podneblju, Radmila Vulićević je ispričala drevnu priču o svečanom hlebu – pogači koja se mesi za različite prilike i koja se od „hleba nasušnog“ razlikuje po mnogo čemu, ali najviše po količini ljubavi i duše koju domaćica koja je mesi, unosi u nju. Pogača je, nema sumnje, mnogo više od hleba pa je tako i nastala izreka „Šta će ti hleba preko pogače“. A evo šta o svom filmu „Pogačom omeđen ljudski život“ kaže Radmila Todić Vulićević.

– Tema mog prvog dokumentarnog filma je pogača kao svojevrsna pohvala hlebu koju uznose Kosovci. Pogaču Kosovka mesi sa posebnom ljubavlju i trudom, sa željom da svaki put bude najlepša koju je ikad umesila. Pogaču Kosovci daruju detetu kada se rodi, pa za krštenje, svadbu, kada odlazi u vojsku… Ona je deo svečane trpeze u svakoj prilici: kada se zida kuća, kolje pastrma za zimu, žanje, pa i u sasvim običnom danu kada domaćica umesi pogaču trpeza postaje svečana.

Tanka je linija između duše i hleba

Najsvečanija je pogača za slavu, nastavlja naša sagovornica, nju lome domaćin i gost koji je u čelu sofre.

– Svi gosti ustanu. Okrenu pogaču tri puta i prelome je. Poljube je tri puta i izlome na jednake komade i podele svima. Potom se svi gosti rukuju i ljube uz radostan pozdrav „Srećna pogača“. Ali, pogača se mesi i za sahranu. Tanka je linija između duše i hleba kao što je tanka i linija između života i smrti, uverena je Radmila.

U novijem filmu o Prištini, Radmila se posvetila obilasku i priči o prištinskom groblju.

– Suština priče o groblju je da Srbi u Prištini i dalje žive, ali na groblju. Sada radim i treći film, pogled na život đaka u enklavi.

Radmila koja je svoju stvaralačku pažnju dobrim delom usmerila na detalje iz života Srba na Kosovu i Metohiji na koje niko ne bi obratio posebnu pažnju. Ona svojom stvaralačkom radoznalošću niže produkte koji ostaju kao dokazi života i običaja Srba i drugih na prostoru Kosova i Metohije. To je njen doprinos kulturi sećanja i čuvanja identitetskih vrednosti od zaborava.

– Ideju za filmove dobijam boraveći na Kosovu i Metohiji i kroz autentičan doživljaj. Zbog toga pozivam stalno i sve druge ljude da dođu i da dožive naše trpljenje, strpljenje i tradiciju koja se ne menja vekovima uprkos raznim iskušenjima. Ja radim da bi podstakla mlađe da pišu o svojoj školi, da vole zavičaj, da nastave da istražuju običaje, da ne bacaju hleb naš nasušni i da beleže taj svakodnevni život koji teče. Život nije monoton, on je naš jedan jedini, Bogomdani život, i treba ga voleti, kaže Radmila Todić Vulićević.

Autor: Slavica Đukić

Izvor: Jedinstvo