RUMENE SE BOŽURI
Na radost pravoslavlja
Usnila sam polje božura
Zaspale njive u brazdama
Tiho hujanje ptica po zelenoj šumi
Na pašnjacima belo stado
I pune njive kopača
Nad levom obalom reke Pećke
Bistrice
Prosula se svetlost
Ikone svetaca zasuzile
U snu videh devojčicu
Igrala se malom barbikom
I pevušila
Oj kosovo, kosovo…
Zora je svojim zlatastim zracima
Odgurnula noć u stranu
Budna oslušnuh vetar kako šeta
Kroz gnezda lastavica
Puštam misli da me nose…
NISI VOLELA KIŠU
Zatvaraju se cvetovi
maslačka
seva
oblaci se nadvili
nemir u meni raste
Gledam nagore
krupne kapi
pršte
po mojim obrazima
Majčice moja
mislim
– kisne i tvoja slika
na onoj poljani
što je grle nebeske oluje
Hladno je i grmi
A znam
nisi volela kišu
Nisi volela kišu