ЈЕЗИК
Ја не знам да ли ви хоћете да ми дате
овај језик којим говорим
Ја не знам овај језик чији је ни који је
Не знам ни како га називате
Само знам дoбро да на том језику
лелечем као и сви моји преци
Ако ми лелек препознате, можда смо и
рођаци
Ако и мислите да једни другима у роду
ништа никад нисмо ни били
Опет род јесмо, ако не по крсту и
раскрсту,
а оно
У крику светлости и зрну прашине,
јесмо.
Ја не знам који је овај језик
Не знам ни како се зове
Али знам да моја мајка Вукица,
као и њена Марта,
као њена мајка Стана,
као и њена мајка Крунослава
и Крунославнина мајка Вукосава,
а њена беше Савка,
и било их је још
заузете чувањем језика, мајке их не
упамтише
Језик су чувале певајући
Те га и ја памтим само као матерњи и као
песму
Велики је језик*у ком су побијени барјаци
пет народа, а један народ беше.
Псујмо по њему, туцимо га, пљујмо,
па га умивајмо, други немамо
Немамо куд
Ту нам је домовина
Очевина и дедовина
Како год да је зовемо
Истим сузама гробове
Наших чеда умивамо
Истом крвљу нерођене
Задајамо
О браћо.
Викните углас:
рађање, живот, смрт, вера и бог
Па кад реч, глас чујете,
а ви поступите по речи,
а поштујте по вери,
Сваку мајку, оца, брата и сестру
Као своје, јер ваши јесу.