Kako vlakna i bifidobakterije podstiču zdravlje sluzokože debelog creva

PREVENCIJA BROJNIH CREVNIH BOLESTI

Za zdravlje sluzokože debelog creva veoma je važan unos vlakana kroz ishranu i to na najprirodniji mogući način putem povrća koji su odličan izvor ovih hranljivih materija. Dobro zdravlje debelog creva obezbeđuju i probiotske bakterije.

Nedavna studija objavljena u časopisu “Cell Host & Microbe” pokazuje da se dobre bakterije, posebno bifidobakterije, oslanjaju na vlakna kao hranljivi izvor da održe zdravu sluzokožu kolona (debelog creva). Ovaj sloj štiti kolon od propustljivosti, kao i brojnih drugih problema vezanih za varenje.

Iako istraživanja pokazuju da vlakna doprinose zdravlju kolona, mnogi ljudi i dalje ne dobijaju odgovarajuće količine vlakana kroz ishranu.

Ove studije pokazuju da ishrana bazirana na niskom unosu vlakana možu dovesti do povećanja telesne težine i dijabetesa. Međutim, nisu svi tipovi vlakana jednaki, pa je važno znati na koji način je moguće pridobiti dovoljnu količinu korisnih vlakana.

U jednom delu eksperimenta koji je obavljen na miševima, oni su za samo tri dana izlaganja ishrani koja je bila zasnovana na niskom unosu vlakana razvili sindrom propustljivog creva i osetljive sluzokože kolona. Ovakvo stanje creva je već u početku faktor rizika za nastanak zapaljenskih crevnih bolesti i drugih poremećaja.

U drugom delu eksperimenta, miševi kojima je sluzokoža posle tri dana bila oštećena dobili su određene crevne bakterije iz creva uobičajeno hranjenih glodara, pa su na taj način zalečili zaštitni sloj debelog creva. Kada su miševi dobili probiotički dodatak u vidu bifidobakterija, kvalitet sluzokože se podigao, ali nije popravio propustljivost creva. Dodavanjem inulina, što je jedna vrsta dijetetskog vlakna pronađenog u korenu cikorije i još nekog povrća, popravljen je i problem propustlivosti. Kao rezultat istraživanja, naučnici su sugerisali da dodatak vlakana redovnoj ishrani treba ozbiljno uzeti u obzir.

Podsećanja radi, vlakno je zapravo samo ugljenik, mada za razliku od šećara i skroba, naše telo ne može da ga svari. To znači da ono mora kao nesvaren element da završi u debelom crevu. Ono što čini korist ili štetu našim crevima iz ovog razloga potpuno zavisi od vrste vlakana koje jedemo.

Namirnice sa rafiniranim vlaknima, kao što su žitarice ili celulozna vlakna, zapravo mogu biti štetne i da nadražuju crevnu floru, naročito ako je zdravlje već ugroženo sindromom propustljivog creva, sindromom iritabilnog kolona ili nekim drugom crevnom bolešću. Celuloza je inače moderni termin za drvenu pulpu, što je svakako materijal koji nije namenjen ljudskom varenju.

Kako su čak i dodaci ishrani na bazi vlakana iritabilni za creva, najbolje je odabrati najprirodnije moguće izvore vlakana kao što je povrće.

Da bi se sluzokoža debelog creva obložila korisnim bakterijama, preporuka je vlakna uzimati iz povrtnih biljaka kao što su zelena salata, celer, kupus, brokoli, prokelj… Ovo povrće je bogato korisnim vlaknima koja će biti od pomoći pri sagorevanju masti i izgradnji otpornijeg i zdravijeg debelog creva. Sa lošim crevnim bakterijama i ljudski organizam je slab, umoran i neraspoložen. Zbog toga nije ni čudo što se sindrom propustljivog creva sve više povezuje sa depresijom.