ZADOVOLJSTVO URAĐENIM
U čitavoj istoriji hrišćanstva nije napravljena takva kompozicija Vaznesenja kakva je u Hramu Svetog Save, kaže s ponosom šef umetničkog tima koji je realizovao mozaike u kupoli Hrama Nikolaj Muhin.
Zadovoljan sam urađenim, ne stidim se da ljudima pogledam u oči, a moja deca i unuci mogu da budu mirni — niko ih neće proklinjati zbog njihovog oca i dede, kaže Muhin.
Objašnjavajući zahtevnost rada na mozaiku, podseća da se radilo na visini od 65 metara u kupoli prečnika 30 metara. Ističe da je iskušenja bilo napretek, što je uvek slučaj kod tako velikog projekta. Bilo je i neverice i brige ljudi koji su, kaže, bili dobronamerni, ali malo su šta razumeli jer tako nešto, ističe, niko nije video.
„Važno je bilo shvatiti da je to sve iskušenje, da se ljudi iskreno uzbuđuju želeći da ja to dobro uradim, i to je svakako unosilo izvesnu nervozu. Ali sve je to manje važno. Najvažnija je bila ozbiljna priprema, kao i da postoji iskustvo, odnosno broj fresaka koje sam uradio koji je bio dovoljan da znam da sam stanju da to napravim. I kao što ste videli, sve je prošlo dobro, kupola je zaista lepa“, kaže Muhin.
Inspiraciju je, kako navodi, nalazio u ljubavi prema Bogu, bez koje ne razume kako se uopšte može živeti.
„To nisu prazne reči zato što se mogu slikati crni kvadrati, mogu se slikati apstraktne kompozicije, a može se veličati Gospod Bog. Ja smatram da Njega danas ne veličaju dovoljno, da su počeli da ga zaboravljaju i da sa Njim zbijaju šale, a Njegovo ime uzimaju uzalud. A zahvaljujući tome što je Bog s nama, ostali smo ljudi. Ja sam pre nekoliko godina zaključio da mogu da se bavim svakakvim ’izmima‘, razumem ih, znam kako se prave konceptualne izložbe što sam radio mnogo puta, ali da postoji tema koja nije dovoljno obrađena, a to je ljubav prema Bogu koju treba prikazati ili na fresci, ili na ikoni, ili u mozaiku, ili u skulpturi. Zaključio sam da zanat koji mi je Bog dao treba naprosto da koristim prema nameni. Smatram da nemam dovoljno vremena za tu ljubav i žao mi je zbog toga“, objašnjava ruski umetnik.
Priseća se i kako je počeo njegov umetnički put u Srbiji. Posle rada u moskovskom hramu Hrista Spasitelja stigao mu je poziv da oslika hram u mestu Ub. Tamošnja crkva oštećena je u zemljotresu a ktitor čiji su roditelji tu živeli izgradio je hram u najboljoj moravskoj tradiciji sa lepom fasadom i bakarnim krovom.
„Ponudio mi je da oslikam taj hram, da napravim projekat ikonostasa. Imao je jedan uslov: da to rade umetnici koji su radili u Hramu Hrista Spasitelja. Tako sam se obreo u Srbiji i zahvaljujući tome od 2002. godine pa dosad s vremena na vreme radim ovde neke projekte. Oslikao sam četiri hrama u Srbiji, evo sad vidite uradili smo mozaik. Znate kako zovem Beograd: moj voljeni topli Beograd, samo je danas vreme podbacilo, a inače je sve ovde odlično“, kaže Muhin.
Naš sagovornik ističe da ima dovoljno snage da nastavi radove na Hramu i da se nada da će 2019. godine 800 godina autokefalnosti Srpske crkve biti obeleženo time što će oltar Hrama biti ukrašen mozaikom.
„Uradio sam sve crteže, sve je spremno da bismo startovali radove u oltaru. Ako treba, možemo da počnemo već sutra“, kaže Muhin izražavajući nadu da će biti rešeno i pitanje finansiranja radova.
Izvor: Sputnjik