SPECIFIČNA PRAVILA
Pravoslavno groblje u Mostaru, na Bjelušinama, nacionalni je spomenik BiH, ali u sebi krije i jedan potpuno jedinstven fenomen – nekoliko stotina godina grobovi su okretani suprotno običajnom pravilu. Verovatno je razlog tome naredba osmanskih vlasti da položaj grobova bude takav da se ne vidi iz centra Mostara.
O ovom zaista neobičnom detalju, ali i istorijskoj vrednosti groblja na Bjelušinama govorio je mostarski paroh Radivoj Krulj.
– Groblje je nastalo kad i grad Mostar koji nije značajno ni postojao do dolaska osmanskih osvajača. Kad su Osmanlije osvojile Hercegovinu 1482. godine Blagaj koji je bio centar i glavni grad Hercegovine gubi na važnosti i od tog perioda se počinje razvijati Mostar. Mostar je osnovao velmoža hercega Stjepana Kosače, Radin ili Radivoje 1454. godine, a prvi popis stanovništva su napravili Turci. Oni navode da je po njihovom dolasku u Mostaru živelo 19 domaćinstava i jedan neženja. Groblje na Bjelušinama datira iz tog perioda – kaže paroh Krulj, piše Kliks.
Jedan sačuvani grob datira iz 1499. godine, znatan broj ih je iz 16. veka, solidan broj iz 17., a najviše ih je iz 18. veka i nešto manje iz 19. jer je tada formirano groblje oko Stare crkve.
– Uvek se krstače, odnosno grobovi, okreću u pravcu istok-zapad, a na ovom groblju su okrenuti suprotno, sever-jug. Nemam nijedan verodostojan dokument zašto je to tako, osim dva predanja. Jedno govori da turski osvajači nisu želeli da se iz grada, kada se gleda prema istoku i brdu, vidi znak krsta. Kad pogledate to zaista tako dođe i zvuči logično – priča Krulj.
Drugo predanje govori da su krstače okretane prema staroj crkvi koja je izgrađena 1630. godine, ali je prva teorija nekako više prihvaćena.
– To je dosta redak fenomen, na našim prostorima, ali i šire nisam čuo da su igde ljudi sahranjivani ovako, kao što vidite na drugim okolnim grobljima. To groblje nosi naziv i Pašinovac, što se može dovesti u vezu s nekim od paša koji je imao taj zahtev da se grobovi okreću suprotno od običaja – ističe paroh Krulj.
Krstače su i danas u solidnom stanju, za što se posebno može zahvaliti čuvenom istoričaru umetnosti Radomiru Staniću koji je mostarski zet.
– Stanić je šezdesetih godina živio u Mostaru i zanimao se za taj lokalitet te je napravio bukvalno fotografiju svake krstače. Osim toga, on je detaljno opisao i pročitao šta piše na krstači. Uskoro iz štampe izlazi monografija Starog groblja u Mostaru, koje se sastoji od dve grobljanske celine, ove o kojoj pričamo – Pašinovac i one izdvojene koja nosi naziv Bjelušine – kaže Krulj.
Ovo vredno groblje ugrožava erozija tla, potok Dronjo ili Suhodolina koji rubni deo groblja pretvara u klizište, pa se u zemlji mogu pronaći kosti umrlih. Krulj govori da je aktivno nekoliko projekata koji bi trebali sačuvati i revitalizovati ovaj spomenik.
Izvor: Klix.ba