PROPALI PESNIK
Ti si samo pesnik
što budi zoru u svanuće
i isprepletavaš
proste u složene reči
da te niko ne čuje
i ne razume.
Dok zora iskri
umivaš se vodom sa vodovoda
a sediš kraj kladenca.
Dok tvoja mlada žena
kopni u čežnjama i nema mira
od saletača ljubavnih usluga,
ti maštaš o nevidilji i
ne čuješ reči tvoje dece – tata
pa bar da si pesnik.
ŠINTER ŽIVOTA
Pobeglu poeziju hvatam
crvenim lošim vinom,
ubranim zelenim grožđem,
sa tankim sećanjem
ljubavi iz prošlosti,
uz jake taktove
nerazumljive muzike
što dira svaki nerv i
budi mi mladost,
meni starom.
Hvatam suštinu uzaludne smrti
o životu bezgrešnosti.
Tu baš gde se spajam
sa nebom i zemljom
propuštam najlepše trenutke
u mom naviknutom životu,
hvatajući neostvarene želje.