TERET TVOJE SUDBINE
Ne mogu ja, na svojim leđima,
poneti teret tvoje sudbine.
Oprosti… izvini…
To je zadatak koji moraš sam,
odraditi i odužiti za sebe.
Zato nemoj, molim te
mene da kriviš.
I ja sam u svom životu,
prošla razne oluje i lomove.
Zahvalna sam svim prijateljima.
Al moj je deo, čekao na mene.
To se zove – sazrevanje!
Nemoj ni da mi zavidiš,
što ja danas umem,
da uživam u životu.
Kad nisi bio tu da vidiš,
i sve moje suze, tugu i patnju.
Hrabro svojim putem koračaj.
Palčeve ti držim, za tebe navijam.
I svaki poraz ima svoj značaj…
Sve ćeš jednom, shvatiti i sam.
ŽELJA
I večeras su zaljubljeni momci
svojim devojkama poruke slali.
I sa nestrpljenjem odgovor čekali.
Samo ja nikom nisam bitna.
Još uvek nema mog princa.
I večeras su momci svoje devojke
kućama ispraćali,
i vrelim se poljupcima nadali…
Samo ne i mene, ostalo mi
razočarenje.
Gde je onaj pravi,
kada će da se pojavi?
Zar mu moja ljubav ne fali?
Koju li sada ljubi,
ili sam negde luta…
Da li se uopšte trudi,
da pronađe pravu ljubav?