VOLIM SREM
Volim ovo parče zemlje,
između Bosuta, Dunava i Save.
Kada njega gaze i otimaju,
kao da čupaju kose sa moje glave.
Volim ovo parče zemlje,
baš takvo, kakvo je.
Ravno, pomalo brdovito,
kao da je iz mojih grudi istrgnuto.
Volim ovo parče zemlje,
nepreglednog žita talasanje.
Vredne ruke naših žetelaca,
kao da su deo moga srca.
Volim ovo parče zemlje,
i prašinu što se putem diže,
kad se konjima sapi od znoja puše,
kao da su izašli iz moje duše.
Volim ovo parče zemlje,
ove ljude, i kad rade i kad slave,
kad se dovikuju preko kućnog praga,
jer oni su deo mene, deo bića moga.
Ne dam ovo parče zemlje,
ni za kakvo blago sveta.
voleću ga celog života moga,
čuvaću ga ko zenicu oka svoga.