POSLE SVETOG ČINA SKLAPANJA BRAKA
Poruka mladencima sa Svete Gore kaže da se bračni par krštenjem i venčanjem udostojio da se uvrsti u kolo svetih, što ih obavezuje na odmereno i bogorazumno življenje radi sopstvenog ponosa, ponosa sutrašnjeg poroda, a takođe i radi ponosa Crkve i Otadžbine.
Sklopili ste brak sa blagoslovom Crkve. Ljubav i radost, čestitost i hrabrost, ponos i žrtva postaju osmišljeni upravo pod tim crkvenim blagoslovom, zbog čega i jeste brak jedna od svetih tajni.
Krštenjem i venčanjem udostojili ste se da se uvrstite u kolo svetih, a to vas obavezuje na odmereno i bogorazumno življenje radi sopstvenog ponosa, radi ponosa sutrašnjeg vašeg poroda, a to dalje znači radi ponosa Crkve i Otadžbine.
Ovaj sveti čin sklapanja braka u Crkvi je povod da svoja razmišljanja trajno usmeravate ka sledećim istinama:
1. Brak je najstarija ustanova božanskog prava. Bog je stvorio prve ljude, Adama i Evu, blagoslovivši ih: „Rađajte se i množite se, i napunite zemlju i vladajte njom“ (1 knj. Mojs. 1, 28).
2. Brak je postao pre države i pre Crkve. Na zdravom braku počiva i zdrava država. Crkva dobija dobre svoje članove uglavnom iz čestite i pobožne porodice.
3. Porodica je prvi vid Crkve: ona je „mala crkva“ po rečima svetog Jovana Zlatoustog. U prvim vekovima hrišćanstva, kada nije smelo da se grade crkve i kada su hrišćani proganjani, porodica je ta koja je zamenjivala crkvu. Na takvu porodičnu crkvu misli apostol Pavle kad kaže: „pozdravite i domaću crkvu njihovu“ (Rimlj. 16, 4), ili kad poručuje: „Pozdravite braću u Laodikiji, i Nimfona i domaću crkvu njegovu“ (Kološ. 4, 15), ili kad obaveštava: „Pozdravljaju vas mnogo u Gospodu Akila i Priskila sa domaćom svojom crkvom“ (1 Kor. 16, 19).
4. Porodica je istovremeno i „mala država“. U prvom braku. tj. preko Adama i E ve. uspostavlja se prva zemaljska vlast kao preteča svake državne vlasti. Bog odredi Evi ovako: „…volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega, i on će ti biti gospodar“ (1 knj. Mojs. 3, 16).
5. Pojavom hrišćanstva sveta tajna braka je do tančina rasvetljena. Hristos uči da muž i žena sklapanjem braka „nijesu više dvoje, nego jedno tijelo“ ( Mat. 19, 6, Mar. 10, 8). Svetost i uzvišenost braka kroz čistu ljubav između supružnika tako je značajna da je sa tom ljubavlju upoređena ljubav Hrista prema Crkvi. Apostol Pavle poručuje: „Muževi, volite svoje žene kao što i Hristos zavole Crkvu i sebe predade za nju“ (Efes. 5, 21-25). Dalje se isti apostol nadovezuje na Hristove reči i kaže: „Toga radi ostaviće čovjek oca svojega i mater i prilijepiće se se ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo. Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu i o Crkvi. Tako i vi, svaki da voli onako svoju ženu kao i sebe samoga; a žena da se boji svojega muža“ (Efes. 5, 31-33).
Ovaj strah koji treba da oseća žena prema mužu nije strah koji ponižava i ubija, već strah koji život znači – strah Božji. Taj strah Božji treba da ima i muž prema ženi, u smislu uzajamnog poštovanja i čestitosti. Čujmo opet apostola Pavla: „Pokoravajte se jedan drugome u strahu Božjem. Žene, pokoravajte se svojim muževima kao Gospodu, jer je muž glava ženi kao što je Hristos glava Crkvi, i On je spasitelj tijela. No kao što se Crkva pokorava Hristu, tako i žene u svemu svojim muževima. Muževi, volite svoje žene kao što i Hristos zavole Crkvu i sebe predade za nju“ (Efes. 5, 21-25).
Osmišljen i osvećen brak obavezuje muža i ženu da u svojoj kući umnožavaju strah Gospodnji koji radost znači. Svako odsustvo blagoslova u kući propraćeno je netrpeljivošću i svađom koja lako prerasta u mržnju.
Od vas mladenaca – sutrašnjih roditelja zavisi hoće li vaša deca pripadati Crkvi i u njoj naučiti više o svojim korenima, o slavnoj prošlosti bogoljubivog srpskog naroda. Svoj blagoslov, ljubav i slogu prenesite i na svoju decu, jer je to amanet koji je sveti Sava ostavio svome rodu. On je srpskoj porodici posvećivao veliku brigu, svestan da na verujućoj, jakoj i zdravoj porodici počiva ne samo razvijen crkveni život, nego i uređena i snažna država. Oslanjajući se upravo na čvrstu pobožnost i crkvenost srpske porodice, sveti Sava je uspeo da osnuje samostalnu Srpsku crkvu, a Državu da ovenča kraljevstvom. To su ona zdrava vremena kada je svaki Srbin svoj legitimitet potvrđivao krštenjem dece, slavljenjem krsne slave i upražnjavanjem pravoslavnih običaja koji oplemenjavaju duše i zbližavaju ljude.