PREUZIMANJE ODGOVORNOSTI
U Srbiji se godišnje proizvede oko 80.000 tona opasnog otpada, više od 11 kilograma po stanovniku. Prema zakonu mora da se zbrine na ekološki prihvatljiv način, ali se preradi ili izveze svega deset odsto. Više pokušaja da se izgrade postrojenja za preradu je propalo. Najnoviji slučaj je u Rumi, gde su građani pokrenuli peticiju protiv postrojenja za tretman medicinskog otpada.
Iako su bila obezbeđena sredstva EU, zbog protivljenja građana propali su pokušaji da se postrojenja izgrade u Kragujevcu, Šapcu, Ćićevcu, a opasan otpad, koga je sve više, završava svuda – na komunalnim deponijama, zakopan u njivama, u krugu napuštenih fabrika.
Peticiju protiv postrojenja za tretman medicinskog otpada u Rumi potpisalo je više hiljada građana.
„Naravno da je opasno, da nije, išli bismo u veće gradove. Tamo idu oni lekovi što im je prošao rok i to isparava u vazduh i to je štetno za ljude“, kažu građani.
Neki od veruju da postoji tehnologija koja omogućava da se otpad zbrinjava na bezbedan i zakonski odgovarajući način.
Smiljana Kolundžić, organizator protesta u Rumi, kaže da je Srbija prepuna prljave industrije.
„Ne ulazeći u to koliko je opasan ili ne proces same sterilizacije i mlevenja tog toksičnog otpada, smatramo da je opasan transport kroz Rumu“, rekla je Kolundžićeva.
Investitor planira tehnologiju na principu sterilizacije, a otpad se potom melje i odvozi na sanitarne deponije.
„Ovde se ne dobija finalni proizvod, nego se isključivo radi tretman, drugim rečima, nešto što je prethodno bilo infektivno čini se neaktivnim i postiže se sterilizacija tj. ubijanje patogenih organizama na 99,99 posto i na taj način dobijate sterilan proizvod. Iz našeg postrojenja će izlaziti otpad koji je čistiji od bilo kakvog komunalnog otpada“, objašnjava investitor Nikola Sinobad iz „Sinofarma“.
Nadležni u Opštini podržavaju projekat.
„Postoji niz propisa koji se moraju ispuniti da bi se dozvola dobila. Tu je, pre svega, Zakon o upravljanju otpadom, Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom, Studija uticaja na životnu sredinu“, ukazuje Dušan Ljubišić, načelnik Opštinske uprave Rume.
U Srbiji se godišnje proizvede više oko 15.000 tona medicinskog infektivnog otpada, a na zakonom propisan način tretira se tek pet odsto.
„Moramo da podržimo ovakve investicije. Takve investicije, pored toga što će nam obezbediti čistu i zdravu životnu sredinu, umanjiti opasnost da se zatrujemo, izazovemo neke opasne bolesti, one će otvoriti i nova radna mesta“, rekao je Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Preporuka Bazelske konvencije UN je da od 2020. godine svaka zemlja preuzme odgovornost za svoj otpad.
Izvor: RTS