Kad telo pamti – memorija i pamćenje tela i ćelijsko pamćenje gena

Pamćenje tela je hipoteza da je samo telo sposobno čuvati sećanja, za razliku od samog mozga kao centra sećanja. Ideja je trenutno pseudonaučna jer nema poznatih saznanja da su ćelije i tkiva, osim mozga, sposobna da čuvaju uspomene. Telesna memorija se kao pojam koristi da objasni uspomene na događaje u kojima mozak nije u stanju da čuva uspomene i ponekad je katalizator za oporavak memorije tela. Ova telesna sećanja često karakterišu fantomski bol u delu ili delovima tela – telo kao da se seća prošlih trauma. Ideja o telesnom pamćenju je verovanje koje je često povezano s psihološkim idejama da se potisnute uspomene u kojima je sećanja na incest ili seksualno zlostavljanje mogu zadržati ali i oporaviti fizičkim senzacijama.

Kako sam došao do toga da postoji pamćenje tela u mom slučaju?

Naime, pre nekog vremena mi je Dr Homeopata dao jedan homeopatski lek koji treba da reši neke zdravstvene stvari kod mene. Po proceduri koja mi je zadata sam uzeo homeopatski lek i nakon dva dana je nastupila reakcija na lek.

Kod homeopatskih lekova „reakcija“ znači da ti se javlja ili pojačava simptom trenutne bolesti, koji kroz tu inicijaciju ide ka svom razrešenju. Pojačavaju se simptomi bolesti da bi telo odgovorilo na taj „ojačani impuls bolesti“ i pokrenulo proces samoisceljenja. Ko zna iole o homeopatiji, zna o čemu pišem.

Reakcija na homeopatski lek 

Nakon uzimanja homeopatskog leka može, ali i ne mora, da dođe do određenih kratkotrajnih promena u fizičkom telu ili psihi čoveka koje nazivamo reakcijom na homeopatski lek. Odmah da razjasnimo da se ne radi o štetnim nuzefektima leka, niti o bilo čemu štetnom, već je u pitanju reakcija koja nam govori da sve ide kako treba i da u budućnosti možemo očekivati poboljšanje, tj. izlečenje bolesti. Reakcija na homeopatski lek je uvek pozitivan i povoljan prognostički znak, koliko god to u nekim slučajevima izgledalo paradoksalno.

Energetski gledano, reakcija na homeopatski lek predstavlja „čišćenje“ energetskog tela čoveka, tj. oslobađanje od energetskih nepravilnosti koje su uzrok trenutnog zdravstvenog problema, kao i potencijalni uzroci zdravstvenih problema u budućnosti. Ove reakcije su karakteristika svih holističkih medicinskih sistema, ne samo homeopatije.

Reakcija na homeopatski lek je pozitivan prognostički znak, ali se ne javlja uvek. Ukoliko izostane, ne znači da nešto nije u redu, već da, naprosto, do reakcije u datom slučaju nije došlo.

Ono što mi je drugog dana izašlo kao rekacija na homeopatski lek su bili simptomi psiholoških stanja koja su mi bila aktuelna pre 35 godina!

Jer, javili su mi se simptomi na neka psihička stanja iz mladosti koja su postojala čak nekoliko godina, koja su u tada bila aktuelna i onda posle nekog vremena nestala i zaboravljena. Kad mi se javilo to kao reakcija na lek odmah sam se setio tih psiholoških stanja u kojima sam bio tada godinama. I koja sam nekako spontano zaboravio jer su se jednog trena povukla. Ali telo ta psihološka stanja nije zaboravilo, jer su ta stanja skriveno vodila telo u neke druge fizičke bolesti. Tako sam shvatio da je moje telo zapamtilo to moje neprijatno stanje iako me ono već decenijama ne uznemirava, jer je potisnuto van svesti. To je stvarno fascinantno saznanje da pamćenje tela postoji.

Iz razumljivih razloga ne mogu da pišem baš o detaljima tih simptoma pamćenje tela ali je bilo neobično kad sam postao svestan da mi se ponavlja stanje od pre 30 i kusur godina koje sam nosio sa sobom godinama. I na koja sam potpuno zaboravio i da su postojala.

A ona čuče u tebi, skrivena i imaju sigurno neki uticaj na tvoje psihičko i zdravstveno stanje. Zapravo, Dr Homeopata mi i objašnjava da su mahom uzroci bolesti često neka stanja koja smo mi potisnuli, u stvari koje je naš um potisnuo a nije ih rešio, dok telo sve to upamti i po automatizmu taj pritisak, stres ili povreda nastavlja da na podsvesnom ili ispod svesnom nivou boravi u nama i pravi nam probleme.

Doživite neku agoniju i zaboravite na nju, ali ona nije zaboravila na vas, ona još tu boravi i subverzivno deluje.

Naravno, nije svaka negativnost koja nam se desi u životu okidač za bolesti, neke jednostavno pregazimo umom i telom, ali one snažne i intezivne ili pak one koje dugo i uporno traju imaju veću šansu da se zapate u našem telu i stvore bolest. Jedan od ciljeva homeopatije ali pre svega psihologije i psihoterapije kao i raznih alternativnih disciplina, počev od opasnih eksperimenata sa drogama do šamanizma, ima za cilj da raspetlja ta telesna sećanje koja utiču na nas. Sozercavanje i pronalaženje tih psiholoških petlji zna da dovede do katarze i izlečenja, no ne baš svaki put i ne u svakom slučaju.

Fascinantno je saznanje da telo pamti. Telo zaista pamti, pamćenje tela je fakat :-)

Ćelijska memorija je dodatna hipoteza da se sećanja mogu čuvati van mozga. Međutim, za razliku od telesne memorije, hipoteza o celularnom memoriji navodi da se ova memorija čuva u svim ćelijama ljudskih tela, a ne u organima tela kao neki dnk otisak. Ta ćelijska memorija, odnosno memorija gena objašnjava nasledne sklonosti u jednoj porodici. Ćelije roditelja su zapamtile neke sklonosti roditelja, na primer da vole ljuto i njih su prenele na potomke, pa su i potomci skloni ljutoj hrani. Zadnja istraživanja pokazuju i da se pamćenje gena može menjati na neki način snagom našeg duha, odnosno dodirom Božanske energije ali o tome nekom drugom prilikom.

P.S. U pravoslavnoj doktrini nastanka bolesti prauzrok svake bolesti je greh koji činimo, samo što to najčešće ne prepoznajemo kao činilac, nego mislimo da zbog loše ishrane, stila života ili nečeš lošeg što nam se desilo, nastane bolest. Kako Sveti starci pravoslavlja kažu, bolest je uvek posledica greha i poziv da se pokajemo za sve grehe, i one za koje smo svesni i za one koje nismo. I bolest je Božje upozorenje da u nečemu ozbiljno grešimo.

I to objašnjenje se vrlo lako uklapa u gornja zapažanja. Jer kad grešimo naša savest se povredjuje a um tu pokušava da nas egoistično zaštiti i odbaci krivicu. Ali to, taj greh nigde ne odlazi, ostaje u našem telu.

Zato se kaže da se greh vidi na telu ljudi.