MOCA
Moca
Prijatelj mog oca
Iz ulice Jakšićeve
Poneo violinu
I otišao u daljinu
Dolazio na nekoliko dana
Na mesto odakle je krenuo
Svake godine
Kao u snu
Obiđe ta mesta
Prijatelje
I neke nove kafane
Čajdžinice
Proslavi Slavu
Svetog Jovana
Ne krije lice
Ponekad krenu suze
Kada se seti koga više nema
Ali Moca
Prijatelj mog oca
Navikao je na morske oluje
I da svira pred stotinama
Gostiju
A da nikog ne primećuje
Ponekad
Jer ga misao nosi
Ko zna gde
Na neku drugu obalu
Iako je usvojio Nemce
A oni su usvojili njega
Za šefa orkestra
I unterhaltung muziku
Poznaje bolje od ikog
Ipak
Ipak
Ostalo je nešto
Što do kraja ne može da objasni
Iako misli na nemačkom
Iako je imao devojke
U raznim mestima
Na ostrvima
I u jednoj egzotičnoj luci
Ostalo je sećanje
Na neko vreme
I druženje
Koje je zauvek prošlo
A bilo je nestvarno lepo
Dečaštvo u Jakšićevoj ulici