MOJ GRAD
Vezuju te dve reke u čvor
Kao prstenovi od zlata stoje
Na tvojim rukama Rasina i Morava…
I tvoji putevi su raštrkani
Vode te ne pogrešivo do Jasterpca
Planine koja te okružuje, daje snagu,
Kiseonik da možeš
slobodno da dišeš…
U samom tvom srcu
kao svetla tačka stoji
Spomenik Kosovskih Junaka
koji ti daje
Pečat stari
prepoznatljivi, slobodarski.
Lazarev grade,
oko tebe pregršt svetinja svetle
I ti postojiš tako duhovni div,
dok Lazarica ponosna
kao svetionik stoji,
duhovno hrabro čuva
tvoj narod koji te voli…
A kada podigneš glavu visoko do neba
Videćeš Bagdalu raširenih krila,
Oslonjena na Rasadnik
u kome se smestilo
Slobodište
tvoja velika rana iz davnina,
Stradalište
koje nas opominje da nikada
Ne zaboraviš svoje stradale.
Da ponosan ostaneš
u borbi za bolje dane
Za tvoju decu, moj grade voljeni…