NE PIŠEM PESME
Ja ne pišem pesme koje osmeh mame
niti moje pesme na ljubav mirišu
pišem ih iz besa, nek’ one galame
na ludosti silne, što me inspirišu.
Ja ne pišem pesme da oči zasuze
niti od njih ume srce da treperi
besan na sve teške ugursuze
pesmom kažem ej, bre, hohštapleri!
Ja ne pišem pesme, čežnjive poeme
leptiriće koje prave u stomaku
bes kroz pesmu grmi, na ljudske ekceme
iako mi snaga skoro na izmaku.
Ja ne pišem pesme, zanosno ljubavne
da te ljubim dok mi sva drhtiš od strasti
pesmom branim dane junačke i slavne
kad porasteš jednom samo će ti s’ kasti.
POTRAŽI ME
Poželiš li nekad da me vidiš,
potraži me u zalasku sunca.
U bojama što se s neba tope
i padaju iza horizonta,
možda nađeš sjaj mojih očiju.
Poželiš li nekad da me čuješ,
potraži me u fijuku vetra
a međ’ lišćem
što opada s grana,
možda čuješ kako te dozivam.
Poželiš li nekad da osetiš,
kako usne nekad te ljubiše
naspi vino i podigni čašu
pa nazdravi onom što je bilo.
Poželiš li dodir, miris tela,
potraži me negde u snovima.
Dodirni me, omiriši kosu
i okreni stranu novog jutra.
Poželiš li, a ne pojavim se,
Potraži me u nekoj čitulji.