SPOZNAJNI ASPEKT POEZIJE
Putevi kojima lutamo kroz smisao stiha u zbirci pesama „Ruvimove vaskrsne verige“ Ratka Markovića Riđanina su raznoliki, neki uviru u dubine spoznaje ljudskog bića, neki uznose u visine duhovnog.
Ratko Marković Riđanin (2015): Ruvimove vaskrsne verige, Beograd: Logos
Umetničko delo je put u neizvesno. Nikada ne znamo kuda će nas odvesti prvi korak kada se kroz pukotinu uvučemo u književno delo, ali je sigurno jedno – da nikada nećemo izaći tamo gde smo ušli.
Putevi kojima lutamo kroz smisao stiha u zbirci pesama „Ruvimove vaskrsne verige“ Ratka Markovića Riđanina su raznoliki, neki uviru u dubine spoznaje ljudskog bića, neki uznose u visine duhovnog.
„Put zarasta u nama. /Varku u horskim svečanostima opevasmo od višeg visočijim tonom,“ kaže Riđanin vodeći nas arhaičnim rečima u zaboravljene predele prošlosti, narodnih verovanja i religije.
Dijalog sa poezijom je moguć tek kada se napravi iskorak u nepoznato i prekrše konvencije kao što ih krši Ratko Marković Riđanin. „Kuće nam kamen“ kaže ovaj pesnik igrajući se rečima i smislom. Za njega je poezija stapanje sa dušom, put spoznaje sopstvenog bića. Svaki njegov stih može da bude celina, nosi značenje, ali ima zadatak i da uroni u celinu zato ova zbirka deluje kao poema, sve pesme kao da su pisane u dahu, u nizu.
Poezija Ratka Markovića se ne razlikuje od krvi. Ovaj pesnik je čuvar metamorfoza i njegova pesnička igra, kao jezička zamka je igra u kojoj je ulog sam život: „Rimovali tukavca u oca. /Reči razdaju veselo k’o mlivo. Okom oko oka kruže.“
Svaka reč Ratka Markovića ima spoznajni aspekt, a mi čitajući njegove stihove ponovo uvek nalazimo novi smisao u njima, nesvesno ga usvajajući.
Ratko Marković Riđanin poseduje zlatne ključeve za razumevanje stvarnosti. On zna da umetnost i pesništvo kao deo stvarnosti ne podnose nikakvu proizvoljnost. Njegova mašta ima čvrstu unutrašnju strukturu, ona krči sebi put sa svom mogućom strogošću i ozbiljnošću. Pesništvo u ovoj zbirci podriva, razgrađuje i razobličava vladajući poredak stvari, prekoračuje sve iskustvene granice i visoko se uzdiže iznad svega šta zdrav razum tako grčevito nastoji da zaštiti od svakog iskrivljavanja: „Ovde ko nigde krpa nebom leti. /Luda večnim mirom maše. Ovde se plaše prozori prozora,“ (iz pesme „Ovde se zakoni graničnik“).
Ovaj pesnik stvara – kreira (reč poezis znači stvoriti), stvara nov svet u pesmama, a ne dovršava neku nesavršenu stvarnost. Svrha njegove, i lirike uopšte, je da zanese.
Svaka pesma Ratka Markovića Riđanina proizilazi iz stvaralačke energije Erosa, ako nema te vatre, nema ni pesme. Riđanin zna mnogo bolje nego bilo koji drugi pesnik šta je životno važno za čoveka, on prodire dalje i dublje od naučnika. On opravdava mišljenje još iz arhajskoga doba, a nije slučajno što se još tada tako visoko cenio pesnički poziv, mišljenje da pesnik važi za vidovnjaka, za čoveka koji jedini zna, koji je jedini mudar. Ovaj pesnik je svevideći i sveznajući. Ono po čemu se ovaj pesnik razlikuje od drugih je njegovo duboko poznavanje ljudske duše i istančana osetljivost za sve što je ljudsko.
Kad čitamo ovu zbirku, čitamo je kako je pesnik pisao, u dahu, u žaru, tragajući dublje i dublje u svom biću za smislom postojanja. Naš ulog u čitanju je vreme ili pažnja, interesovanje, prisustvo, ambicije ili sam život. Sam život je ulog koji je naš pesnik stavio pred nas, ulančao u razigrane stihove bogate porukama koji iščekuju da ih dešifrujemo, odgonetajući tako i sopstveno biće.
Autor: Prof. dr Slađana Milenković