„OVDE IMAM SVE ŠTO MI TREBA“
Na današnji dan 2008. godine preminuo je Rajko Mitić, prva Zvezdina zvezda i po procenama fudbalskih znalaca najkompletniji igrač koji je ikada igrao na našim prostorima. Omaž ovoj legendi na desetogodišnjicu njegove smrti dajemo kroz priču o tome koliko je za života bio privržen klubu i svojoj zemlji.
Bilo je dovoljno reći Rajko i da se zna da je u pitanju Rajko Mitić. Prva Zvezdina zvezda. Džentlmen u kopačkama. Znalac. Desna polutka klasičnog tipa, sa velikim radijusom kretanja, sjajnom tehnikom i odličnim udarcima sa obe noge. Dosta golova je postigao i glavom. Rečju, najkompletniji igrač koji je igrao na ovim, našim prostorima. A poklič navijača “Rajko, majko” govori više od hiljadu reči.
Rajko je u crveno-belom dresu odigrao 14 sezona – 572 utakmice (231 prvenstvene, 145 prijateljske i 42 u Kupu), međunarodne u zemlji 29, u inostranstvu 11, a 12 u Kupu evropskih šampiona. Postigao je 262 gola!
Prvak Jugoslavije bio je pet puta: 1951, 53, 56, 57, 59, Kup je osvajao četiri puta: 1948, 49, 50. i 58.
I reprezentativna karijera je bila respektabilna. Igrao je Rajko za selekciju Jugoslavije 11 godina, dres sa najdražim grbom nosio na 59 utakmica (38 kao kapiten) i postigao 32 gola.
Učestvovao je na Olimpijskim igrama 1948. godine u Londonu i 1952. u Finskoj – dve srebrne medalje. U Finskoj je nosio kapitensku traku.
Posle punih 13 godina, Rajko se od dresa Crvene zvezde oprostio 29. novembra 1958. godine, u finalu Kupa protiv Veleža iz Mostara pobedom od 4:0 na Stadionu JNA. Bilo mu je tada 36 godina. A imao je Rajko mnogo ponuda da ode u inostranstvo. I sve ih je, bez pogovora odbio.
Najteže mu je bilo sa emisarima Botafoga, koji su mu nudili da odmah posle Svetskog prvenstva 1950. godine u Brazilu ostane u njihovoj zemlji. Pregovori nisu bili laki jer je predstavnik Botafoga bio ugledna ličnost, član brazilske vlade, profesor univerziteta i poznati lekar.
Da bi se odbranio od te nepristojne ponude, pošto mu je rečeno da će dobiti toliko para da će biti osiguran za dva života, Rajko je pokušao da pronađe razlog kako bi ih odbio.
– Bila bi mi čast da nosim dres Botafoga, ali, roditelji su mi u godinama i ne mogu da ih napustim.
Kada su to čuli, Brazilci su odahnuli jer su mislili da su rešili problem – Rajku su odmah rekli da će i njih dovesti u Rio de Žaneiro.
– Ali, ja imam i tri brata i tri sestre – pokušao je da ih odvrati od namere da ga angažuju.
– Nema problema! – sledio je odgovor.
– Dovešćemo i njih, a poklonićemo vam i lepu kuću i svi ćete opet biti na okupu, srećni, zadovoljni i bogati.
Rajko je krenuo u kontranapad:
– Da li biste vi pošli s nama u Jugoslaviju?
Predstavnik Botafoga se zagrcnuo i upitao:
– Šta bih ja tamo radio?
Mitić je shvatio da je na pravom putu pa je nastavio svoju priču:
– Kako šta biste radili? Vi ste izvanredan lekar, uz to i specijalista a mi u Jugoslaviji nemamo dovoljno lekara. I ne brinite, ponudićemo vam odlične uslove.
Čovek zgranut, ipak mu se oteo osmeh, pa usledio brzi odgovor:
– Ne, to nije moguće! Ja sam ovde potreban, imam mnogo posla, a uz to, ja volim svoju zemlju.
Ta rečenica je došla Rajku kao kec na 11. Kao uz topa mu je rekao:
– Eto vidite gospodine, isti slučaj je i sa mnom. Ja sam neophodan svom klubu, a iznad svega najviše volim svoju zemlju. Da li sada shvatate zašto ne mogu da prihvatim vašu ponudu, ma koliko ona izdašna bila?
Ugledni lekar je shvatio gde je pogrešio, ustao je i čvrsto stegao ruku Rajku Mitiću.
Brazilci su ostali kratkih rukava, ali nisu bili i jedini.
Rajko nije promenio mišljenje ni kada je okačio kopačke o klin i počeo da se bavi trenerskim i selektorskim poslom. Po završetku Kupa nacija, 1968. godine u Rimu, moćni Santjago Bernabeu, predsednik Real Madrida, čiji stadion i danas nosi njegovo ime, želeo je po svaku cenu da ga dovede u kraljevski klub. Uzalud. A onda mu je veliki Boniperti ponudio trenersko mesto u Juventusu. I on je dobio odgovor: “Ne, hvala”.
U vreme dok je kao selektor primao 300.000 dinara, solunski PAOK mu je nudio 2.000 dolara, ili “u prevodu” 2.500.000 dinara. I opet isti odgovor.
– U Jugoslaviji imam sve što mi treba. Solidna primanja, automobil, stan, vikendicu. Tu su mi porodica i prijatelji. I šta mi više treba. A nikada me nije interesovalo da budem milioner.
Korišćen materijal iz knjige „Planeta zvezda“ Jovana Sekulića
Priredila Bašta Balkana