Rezistentni skrob ne podiže šećer i insulin u krvi

DA LI STE ZA HAKOVANI KROMPIR?

Otkrijte zašto je podgrejana testenina dobra za mršavljenje i zdravlje. Kako rezistentni skrob ne diže šećer i insulin u krvi?

Neko mi je pre izvesnog vremena rekao da ne može da drži dijetu, zato što dijete podrazumevaju velika ulaganja. Danas je u Srbiji i hrana postala luksuz.

Međutim, razmislivši malo, setio sam se čitavog niza svedočanstava o jednom duhovitom zahvatu na ugljenim hidratima koji može doprineti zdravlju. Priča koja sledi nije zasnovana na višestruko utemeljenoj nauci, ali predstavlja deo opšteg iskustva kod jedne grupe stručnjaka koji se bave hranom.

Ništa nije tako jednostavno kao što izgleda na prvi pogled, čak ni testenine.

U ishrani postoji fenomen koji se naziva „podgrejana testenina“ ili hakovani krompir („potato hack“), koja mora zbuniti školovane biohemičare i nutricioniste, ali mnoštvo ličnih eksperimenata praćenih merenjima uvek iznova potvrđuje ovu pojavu.

Ukoliko nemate teži problem sa ugljenim hidratima, ili sa glutenom, što je ovih dana obeležje nove pomodnosti, ali i ozbiljna zdravstvena pretnja, možete isprobati trik sa podgrejanom testeninom.

Najpre se skuvaju špagete. Špagete, poznato je, izazivaju skok šećera u krvi, baš kao da ste pojeli sladoled, a ne treba sumnjati ni da doprinose gojaznosti, ako se jedu preterano. Čak i špagete od integralnog brašna ne pomažu u znatnijoj meri da se umanji skok šećera u krvi. U skladu sa tim, skače i insulin. Insulin se pojačano luči kako bi se organizam izborio sa tolikim šećerom i rasporedio ga, ili u ćelije radi energije, ili u masne ćelije, deponujući ga za neko buduće vreme gladi. Vrlo brzo, kada se takva hrana rasporedi po telu, osećaj gladi se ponavlja.

Međutim, ako se dozvoli da se špagete ohlade, one će ohlađene izazvati značajno manji skok šećera (verovatno i insulina) u krvi.

Otuda je jasno da osobe koje imaju problem sa šećerom i sa insulinom, kao i problem sa gojaznošću, mogu imati koristi od prostog dopuštanja da se špagete ohlade. Možda neće biti toliko ukusne kao kada su izvađene iz lonca, ali će poštedeti i vaš šećer i insulin.

Da bi stvar bila složenija, kada se špagete ponovo podgreju, skok šećera je još manji.

U eksperimentu opisanom na jednoj internet stranici, popularni engleski producent, po zanimanju lekar, Majkl Mozli (Michael Mosley) ukazuje na ovu pojavu koja i nije sasvim nova među dijetetičarima.

I u Americi postoje lekari koji hvale dijetu u kojoj se sve vreme, bez restrikcije, konzumira hladan krompir (ovo verovatno ne u dužem vremenskom periodu, iako se čak negde pominje i period od 6 meseci!) i na osnovu koje klijenti koji su već izgubili nadu da će ikada smršati gube i po četvrt kila dnevno! To radi Kris Kreser (Chris Kresser) koji u svojoj alternativnoj medicinskoj praksi koristi krompir dijetu u radu sa najtežim pacijentima na koje nijedan drugi oblik ishrane nije delovao. Postoje knjige sa savetima o ovakvoj dijeti koje su pisane još 1880-ih godina.

Nije verovatno da će ovakvi eksperimenti skoro doživeti naučnu potrvrdu, iako je već i pticama na grani jasno da u ovoj priči ima mnogo istine. Naučni metodi eksperimentisanja ne vole prozaičnu tematiku, ali ni ono što im se na osnovu proste logike i njihovog često ograničenog obrazovanja čini neverovatnim.

Međutim, stvarnost nije moguće ukalupiti i ona će nas na kraju privoleti da je poštujemo i da svoja ubeđenja gradimo na onome što jeste, a ne na onome što piše u literaturi.

U pozadini fenomena ohlađenih testenina, krije se nešto što moderni dijetetičari nazivaju „otporni skrob“ (resistant starch), koji inače postoji i u slatkom krompiru, zelenoj plantan banani, mahunarkama i još nekim biljkama, a koji se formira i u običnom krompiru prilikom opisane termičke obrade, praćene hlađenjem i eventualno novim zagrevanjem. Prema ovom objašnjenju, skrob u biljkama kroz hlađenje i eventualno novo zagrevanje dobija strukturu nalik na vlakna, postajući otporan na uobičajene enzime koji pomažu u varenju prostih ugljenih hidrata, te se kao i vlakna razgrađuje kasnije u crevima, kroz bakterijsko razlaganje. Ovakav oblik ugljenih hidrata mogu da iskoriste jedino dobre bakterije u našim crevima i one zatim u organizam šalju povoljne signale koji doprinose boljem zdravlju. Sa svakim novim podgrevanjem i hlađenjem donekle se povećava prisustvo otpornog skroba, a tako se umanjuje i skok šećera u krvi nakon konzumacije.

Evo, dakle, jedne jednostavne preporuke za one koji žele da doprinesu svojem zdravlju, a da u to ne ulože ni dinara.

Hladne makarone, ohlađeni pa podgrejani krompir…

Preuzeto sa FB profila Mihaila Jojića