A U MENI DETE
Gledam kako šuma lista,
gledam kako cveta cveće,
kako pauk mrežu plete,
a u meni živi dete.
Radujem se ptičjem glasu,
radujem se svojoj pesmi,
misli oko mene lete,
jer u meni peva dete.
Tamni oblak nebo krije,
vetar lomi grane vite
ljudi žure puni sete,
a u meni plače dete.
Bolesna je duša moja
od tih nekih ranih dana,
ja te molim, lepi svete,
izleči u meni dete.
ČEŽNJA
Za stolom sam sama,
a na njemu šolja toplog čaja,
miris nane donosi uspomene
davnih dana,
bole me k’o živa rana –
čeznem, čeznem
za toplim zagrljajem.
Sve je prošlo,
ničeg više nema.
Trudim se da shvatim:
ono što je prošlo
ne mogu da vratim,
sa čežnjom se borim
kao sa napadačem,
čeznem, čeznem
toliko – da plačem.
USPOMENE
Ono što ti dušu para,
što ti muti bistre zene,
što ti noću san razara,
to su gorke uspomene.
I kad nisu tako mutne,
kad su kao bistra reka,
u grudima zašumori
tiha tuga iz daleka.
Dani idu, ti se nadaš
oslabiće bol što steže,
što ti noćne more stvara,
al’ uzalud – sve je teže.