MIŠLJENJE DIPLOMATE

Predlog da se Slobodanu Miloševiću u Beogradu podigne spomenik predstavlja širu igru moći u Srbiji i na Balkanu, piše za „Gardijan“ nekadašnji ambasador Ajvor Roberts.

 

„Taj predlog mnogo govori o stanju politike u Srbiji i na Balkanu“, navodi u autorskom tekstu bivši britanski ambasador u SRJ.

ajvor roberts

Kako navodi, za Zapad Milošević je ratni zločinac, a za veliki deo Srba je pored toga i čovek koji je odgovoran za kolaps životnog standarda, izolaciju Srbije i gubitak teritorija na kojem su Srbi bili većina.

“Prema tome, deluje da odavanje počasti takvom čoveku deluje da nema mnogo smisla… Međutim, veliki deo Srba Miloševića vidi i kao simbol otpora Zapadu i čoveka koji je predvodio borbu za srpske nacionalne interese”, ističe Roberts i dodaje:

“Poznavao sam Miloševića bolje nego većina stranaca – sreo sam ga mnogo, mnogo puta tokom pregovora o ratovima u Bosni i na Kosovu i nema sumnje da je imao šarma i harizme. Ipak, teško da će bilo koji objektivni analitičar reći da Milošević za rezultate koje je postigao za svoju zemlju i region zaslužuje da postane besmrtan u bronzi. Dakle, šta se dešava?

On navodi da u Evropi trenutno postoji podela na zemlje koje veruju da je najbolja mogućnost za mir i prosperitet pri EU i NATO i drugu stranu koja sve zasniva na “uskim nacionalnim interesima i romantičnim interpretacijama prošlosti”.

Kako kaže, drugoj grupi zemalja se od beskrajnih zahteva koje EU ima za svoje kandidate više sviđa “moskovski model”: “Vlada koju vodi jedan moćan muškarac, a kojeg podržava još moćnih ljudi, gde je korupcija razumno diskretna i gde pažnju ljudi okupiraju šovinizmom”.

“Naravno, Moskva želi da svoje interese promoviše u toj grupi i nije tajna da će Rusija učiniti sve što treba kako bi osigurala da pravoslavne zemlje bivše Jugoslavije ne uđu u NATO. To je ono što je iza navodnog pokušaja da se ubije bivši predsednik i premijer Crne Gore Milo Đukanović – da Crna Gora ne uđe u NATO, iza pokušaja da se Zoran Zaev spreči da dođe na vlast u Makedoniji i iza izjava lidera RS Milorada Dodika koji više vremena provodi u Moskvi pijući čaj sa Putinom nego u svojoj Banjaluci”, navodi Roberts.

On tu ističe da je Miloševićeva vrednost za Moskvu u tome što na njega gledaju kao na nekoga ko se suprotstavio Zapadu, ali i dodaje: “Iako oni koji su ga poznavali znaju da je malo balkanskih političara bilo toliko proamerički i antiruski nastrojeno kao Milošević”.

“Upravo je to razlog zbog kojeg bi njegova statua u srcu Beograda bila prst u oko proevropskim snagama Srbije i nije iznenađenje da je glavni zagovornik statue trenutni ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, poznati rusofil i čovek kojeg je Rusija nedavno odlikovala. Dačićev odgovor na to je bio – nikada sankcije Rusiji, nikada članstvo u NATO”, ističe Roberts.

Osim toga, on u tekstu navodi da između Srbije i Rusije postoji bromance odnos.

“Suprotno tome, na ulazak u EU se gleda kao na nešto što će rešiti sve probleme koje zemlje imaju sa ekonomijom, nezaposlenošću i odlaskom mladih”, dodaje Roberts.

On ističe i da Evropska unija “nema nikakav plan za region, već ga pušta u ruke Rusije”.

“Dok sam bio u Beogradu tokom devedesetih godina prošlog veka pomagali smo da se tamo održi plamen demokratije u najmračnijim trenucima tog regiona. Vašington i London prave velike greške napuštajući ovaj deo Evrope i bilo bi bizarno ako bi čovek koji predstavlja sve ono protiv čega smo se borili sada zbog našeg nemara postane besmrtan u bronzi”, zaključuje Roberts.