BESNI VETROVI
Odavno ova duša uči
da trči poljima,
da pliva morima,
da topi sante,
razbija okove,
da lomi čaše,
i pravi skokove…
Odavno su joj opsesije
besni vetrovi,
talasi koji se pene,
razbijaju o stene…
Odavno hoda
bosa noćima,
pod sjajnim zvezdama
razbaca breme…
Odavno se davi
u kapima vina,
zvucima harfi
i violina,
pogledu ćutanja
sanjarenja,
kao leptir šapuće
satima, danima…
Ne mogu joj ništa
radoznaloj,
vragolastoj,
vrcavoj,
a ponekada setnoj,
ne mogu joj ništa
tvrdoglavoj, upornoj,
ništa ne mogu,
nadasve spretnoj!
Zarobi me u trenu
razuzdana,
borba sa njom je
nepouzdana!
Besna me okuje u trenu,
u času me oslobodi
suzama zalivenu!
Životom puna
nad oblacima,
voli da spava
na proplancima…
Zna ta da ostajemo
do zadnjeg dana
na ulicama
čežnjivog Balkana!